Prokletije maja 2011-te

Filed in Arhiva by on May 28, 2011 • views: 1483

U organizaciji PSD Železničar, pod vodjstvom Zorana Filipovića, bračni par Velaga sa jos 10ak planinara, poslednji vikend maja proveo je na Prokletijama uživajući u njihovoj jedinstvenoj lepoti.

Iz Beograda smo krenuli kombijem u petak u 15h. U Grbaji smo bili oko ponoći. Nas dvoje smo se smestili u domu PSD Radnički, ostatak grupe u kampu Grbaja, u novim bungalovima. Stvar izbora – zbog pravog doživljaja Grbaje i zbog pogleda koji opravdava naziv za Grbaju „crnogorski Šamoni”, nas dvoje uvek biramo dom. Taj pogled, to iznenađenje ujutro kad se probudiš, se ne propušta! Kao u reklami za Milka čokoladu! Samo najbolji scenograf i reditelj može nešto takvo da napravi – majčica priroda…

Prethodnih godina penjali smo se na Ljuljaševića Karanfil, ove godine, za promenu, cilj nam je bio Trojan (2190m). Uspon je bio jako dobar. Do vrha smo išli 4 sata, preko pitomih cvetnih livada, pa kroz gustu listopadnu šumu, pa preko sipara krećući se po izohipsi, pa uz strmu padinu kroz zimzelenu šumu, pa preko prirodnog mosta i oštrog grebena, sve do vrha sa kojeg se pruža neverovatan pogled na masiv Prokletija i njegove divove pod snegom: Kolate, Karanfile, Maja Jezerce… Dobar uspon, lepa, dobro markirana staza koja vodi i kroz pitome predele i preko kamenitih delova i panoramski pogled na crnogorske Prokletije i vrhove iznad doline Grbaja. Uživanje na vrhu prekinula je grmljavina u daljini. Kad smo stigli u podnožje opet je izašlo sunce, što smo iskoristili za leškarenje na cvetnoj livadi. A onda opet grmljavina i na kraju jaka kiša. Do doma smo i pokisli, al vredelo je! A i u domu je grejala peć (u domu smo bili sa grupom iz PSD Vis iz Lazarevca koji su, malo je reci, gurmani i hedonisti kada je hrana u pitanju!), pa smo se i bryo osušili se! Pred kraj dana, sunce nas je ponovo obradovalo i obasjalo Očnjak, podsećajući nas na naš spisak „ želja”!

U nedelju smo se popeli na Volušnicu (1879m). Nama dvoma je to vec 3.put da se penjemo na ovaj vrh, i penjaćemo se jos 33 puta jer su plato i potoci u podnožju, vodopad, okolni vrhovi i Plavsko jezero koji se vide sa Volušnice, veličanstveni! Sa ovog vrha se pruža pogled na Severni vrh, Karanfile, Očnjak, na Koplje (jedan od najtežih alpinističkih smerova na Balkani)… Na vrhu smo uživali skoro sat vremena prateći igru oblaka i sunca i terajući oblake da što duže uživamo u pogledu. S obzirom na tamno nebo koje je najavljivalo kišu odustali smo od plana da nastavimo dalje (laganije i uz manje uspone) do Popadije i Talijanke (čijim vrhovima prolazi i granična linija sa Albanijom). Krenuli smo nazad. Al dolazićemo mi još na Prokletije!

Po programu, za Beograd smo krenuli oko 16h, i sa obaveznom pauzom za ćevape u Novom Pazaru, i kući stigli oko 00h.

Izveštaj napisala: Ana Marija Velaga




Comments are closed.

X