Kamp “Lizganje”, a usput iskačuvanje na Mali i Golem Korab

Filed in Arhiva by on September 5, 2011 • views: 1159

Četvrtak i kobnih prepodnevnih pola sata…Nije se skupila grupa za odlazak na republičku akciju u Makedoniju…Ja sam planirala da idem na kamp turu sa Makpetrolcima i oko mesec dana dogovarala se sa drugaricom.I odjednom – ne ide se…Ne znam za vas ali meni samo recite da ne mogu!Klik u glavi i pesma:”An’ here I go again on my own,Goin’ down the only road I’ve ever known…”

Isplaniran polazak redovnom linijom za Skoplje iz Beograda…Stigla sam tek na autobus u pola devet, zaboravivši mobilne telefone…Milanka me je ispratila sa sladoledom u “Meku”…I nju sam slučajno srela na stanici,ne znajući dal će stići da me isprati ili ne…A sredstava za komunikaciju nema, ipak malo sam mirnija znajući da telefone nisam izgubila, već samo zaboravila…Samo…Milanka je najavila Trajčetu moj dolazak u četri sata ujutru u Skoplje…
Zauzela sam šarage ali sam se prevrtala ovu kao i prethodnu noć…Nesvesno je bilo uzbuđenje koje je pratilo moj ponovni dolazak u Makedoniju…Pa san nije hteo na oči…Ne mogu opisati niti znam sta me vuče tamo…I ovog puta tura je bila jaka i ovaj put mi je bilo lepo sa ljudima i prijatno u njihovom društvu,ali sam znala da će biti tako, bez obzira sto sam neke od njih tek tada upoznala…I želim da naučim makedonski i volim da slušam pesme na makedonskom…I ceo vikend je bio na makedonskom po prvi put u mom životu… Nikad ne stignem da proučim plan akcije pre nego odem na istu… U popriličnom rasulu kako bih stigla i menjanjem plana iz časa u čas, kad sam stigla u Skoplje, sve je krenulo kako je Trajče zacrtao…Ulazak u organizovan krug za moj haos koji me uvek prati je popriličan šok…Minibus je krenuo u 5h i usput smo kupili ljude…Prvo je došao Aleksandar, njega sam upoznala na akciji kad se išlo na Titov vrv pardon vrh…Evo ih Tanja i Marin…Tanja i Anja,kao “Moša i Tirge”kao “Buč Kasidi i Sandens Kid”,kao “Tango i Keš”…Zatim je ulaze Svetlana Stojanovska…Novo lice za mene…Zoran iz društva “Transverzalac”…Evo ga i Petar…Zatim Stevan,Zoran…Stanka i Gojko…
Magični broj trinaest spremnan da stupi u akciju!

Jutro stvoreno za šetnju…Oblačno, temperatura idealna…

I kreću prvi usponi…Usput gledamo vrhove i Petar nam priča kuda su se peli…

Eh, žalim što mi ti vrhovi nisu bliže…

Pauza na livadi…

Tu sam prvi put pricala sa Marinom…

I fascinantno je sa koliko planinarske statistike raspolazenjegov um…

Neko energiju crpi iz prirode a neko iz koka kole :)… Smešak!

Šta se smeješ? I ti? I ti? I ti?

Tražili smo vodu usput, ali nalazila je ona nas…Korab je zaista planina koja vas neće ostaviti ni gladne ni žedne ni nezaštićene…Išli smo stopama medveda, za svaki slučaj, isprobane staze su isprobane…GPS je bio tu radi reda, jer markacije medveda bile su više nego očigledne da bismo se izgubili… Prelepi predeli do našeg kampa… Na 2000knv raspakujemo svoje kućice…Voda je blizu…Trava je meka…I foto sešn počinje:

Eh, a krupne borovnice, a maline…Mmmmmmm…Sve divlje i sve slađe…Uverite se…

Predvečerja su prohladna…

Saslušali smo dnevnik, voditelj je bio Trajče, spoljni reporter Petar…Nakon toga na programu je usledio kviz..Voditelj kviza Marin..Kolko ljudi na svetu je ispelo K2?A mont Everest?I slčina pitanja, pomoć prijatelja…Jel vidite sa kojim se predznanjem ide na pešačenja?!Bila sam u šatoru između Tanje i Svetlane…Bratstvo i jedinstvo sto bi rekao Marin…:)Sator je malo bio nagnut, tako da smo se po celu noć klizale iako smo se poduprle rancima…Tanja se pravila da spava, ali zato smo Svetlana i ja, periodično u noći razgovarale…
Buđenje!!! 6h!!! Pozdrav suncu!!!

Trio fantastiko…

I polazak oko 7h!

Na vidiku granica sa Albanijom.

Prelepe stene i našli smo idealno mesto za nas sledeći kamp i idealan vrh za uspon! I svi smo u mislima o sledećoj akciji!

Osvojen je Mali Korab!

Idemo na Veliki…

Ovog puta pratimo ovce… I evo, priključujemo se ljudima…  

Akcija je bila masovna…Kasno su izlazili ljudi na vrh jer su imali zastoj na putu…Tako da tek pri silasku srećem poznate mi ljude iz Subotice, Novog Sada, sa Solunske glave, ostatka Makedonije, Sombora…I jos neke Makpetrolce! Oko 17h bili smo na cilju..

Balkanci! Srela sam i Dražena!

Dobila sam dve diplome 🙂 Jednu za Balkan a drugu samo za Anju! 🙂

Marin nalazi prevoz za Tanju mene do Skoplja kako bih ja stigla na autobus za Novi Sad! Kod Tanje sam oprala kosu, prepakovala se, presvukla…I otišle smo na “junk food”…Prebacila mi je i slike…pojele smo i sladoled…I sad mi je smešno kad se setim Marinovih reči:”Ti si mislila još i da prošetaš Skopljem, kad siđes sa Koraba…” 🙂 Ništa ja ne mislim kao i uvek:

“All you need is trust and a little bit of pixie dust!So come with me, where dreams are born, and time is never planned. Just think of happy things, and your heart will fly on wings, forever, in Never Never Land!”

Za dva dana 38 – 40 km, visinske  razlike (uspon) – 3120 m.

Anjin izveštaj

Comments are closed.

X