Kruševo, Galičica (Magaro 2254m), Ohrid, Sveti Naum, Vevčare

Filed in Arhiva by on August 27, 2009 • views: 3075
U kasnim večernjim časovima, po planu, sa minibusom polazimo ka Makedoniji. Uz put pravimo planirane pauze, sozana letovanja, na granici gužva, 15-tak autobusa ispred nas. nije nam prvi put. „lepa reč gvozdena vrata otvara“ tako se dogodilo i ovom prilikom, granicu predjosmo veoma brzo za 15-tak minuta.

Petak, jutro oko 7 časova ujutru stižemo u Skoplje, sastajemo sa planinarima iz PD „Makpetrol“, svi zajedno nastavljamo put ka Kruševu da posetimo Spomen obeležje Tešeta Proeskog.

Kruševo, je smešteno na planini Bušava, udaljeno od Prilepa 30km, gradić na najvišoj nadmorskoj visini od 1.330 m . ne samo u Makedoniji već i na Balkanu. Za Kruševo možemo slobodno reći da je muzej stare arhitekture, u njemu su smeštene stare kuće u starom makedonskom arhitektonskom stilu.
Naš plan je da posetimo crkvu koji je Toše Proeski počeo da gradi za života. Nakon obilaska crkve odlazimo na Spomen obeležje, bilo je ovo veoma dirljivo za sve nas. Kolona ljudi prilazi da se pokloni.

U popodnevnim satima stižemo u Ohrid, smeštamo se u privatnom hotelu u naselju Rača kod ljubaznih domaćina Nikole i njegove porodice, uveče druženje, večera uz živu muziku u obližnjem restoranu po predlogu domaćina.

Subota ujutru, tu su svi koji su odlučili da planinare, dan je lep, vozimo se putem ka Svetom Numu, dolazimo do sela Peštane skrećemo levo asvaltnim putem prema Galičici. Dolazimo do prevoja, na 1600 m n.v, pripremamo se za uspon. Sa asfaltnog puta skrećemo desno šumskim putem, pored sagorele barake, a zatim kroz šumu izlazimo ponovo na čistinu.

Naši domaćini idu napred a ja sa Cokom „slepom planinarkom“ idem pozadi, predočavam joj svaki korak, trudim se da joj što više dočaram teren, planinu na koju se penjemo kao i okruženje koje ona nije u stanju da vidi ili pomoću svetlosti po nekada nazire obrise terena. Pravimo pauzu a zatim uzanom stazom penjemo se ka vrhu kroz travnati deo planine. Na Cokina pitanja koliko je još ostalo do vrha, odgovaram joj, bodrim je, da ima još malo do vrha. Nakon tri sata pešačenja stižemo na vrh, grupa nas čeka sa aplauzom, lako se moze videti Cokina sreća, ovo joj je drugi ispenjani vrh preko 2.000 m.

Nakon pauze a uz preporuku planinara koga smo sreli na vrhu Galičice, vraćamo se kružnom stazom prema selu Trapejce. Spuštanje je bilo mnogo napornije (kamen ispod nogu, staza nije utabana niti markirana) duže i teže za sve nas a naročito za Coku ali nema povratka. Šumskom putem spuštamo se u selo Trapejce, čeka nas minibus, vraćamo se u Ohrid.
Drugi deo grupe je uživao na plaži, Svetom Naumu ili Ohridu po izboru.
Iako umorni okupilimo se oko 21 sat da se družimo, izvadismo preostali deo hrane iz ranca, bilo je roštilja, kolača, lubenica… i iz zvuke gitare i daira družili smo se do kasno u noć.
Nedelja, obilazimo s. Vevčane, Kališta i Ohrid.
Selo Vevčani, je smešteno ispod planine Jablanica na 750 m nadmorske visine, staro makedonsko naselje koje se spominje od 9 veku, sa oko 2700 stanovnika.
Vevčanski Izovri su glavna turistička atrakcija. Oko 30 Izvora je smešteno na oko 870 m n.v. Uredjene pešačke staze omogućavaju nam da što bolje vidimo izvore i nekoliko crkvica smeštenih na stazi.
Vevčani su poznati i po karnevaulu koji se svake godine održava 13. januara i završava se nakon 48 sati. Poznato je i po tome što na samom ulazu u selo na tabli piše Vevčani Republika, u selu postoji antikvarnica u kojoj se pored mnogobrojnih izloženih predmeta možete videti-kupiti Vevčanski pasoš i novac.

Kališa, predivna čista uredjena plaža, koju krasi crkva Svetog Petra i Pavla i manastir i hotel sagradjen u steni. Na našu žalost nismo se mogli kupati zbog lošeg vremena.

Ohrid, grad na sevoroistočnoj obali Ohridskoj Jezera i središte Ohridske arhiepiskopije. Ohrid se sastoji od grada i 28 sela. Od 1980. godine su Ohrid i Ohridsko jezero na spisku svetskih baština UNESKO-a.

Obišli smo: amfiteatar, crkvu Sv. Bogorodice Perilepte, Plaošnik crkvu Sv. Klimenta i Pantelejmona, Sv. Jovan Kaneo, nakon obilaska veći deo grupe vraća se brodićem do centar Ohrida, ručak i pakovanje za povratak.

Sta reći na kraju akcije, mnogo toga smo videli, ispeli se na Galičicu, kupali se, družili se. Bilo bi dobro produžiti bar još jedan dan boravak u Ohridu.

Izvestaj i fotografije: Milanka Arsić

Comments are closed.

X