Planinarsko-avanturisticka akcija za Vaskršnje praznike Slovacka,Češka, Nemačka, Austrija

Filed in Arhiva by on April 22, 2011 • views: 3037

Organizatori akcije PK „Balkan“, PSD „Makpetrol“ i TD „Rilski Turist“. Ukupno 28 ucesnika  iz Srbije, Bugarske, Makedonije i BiH, Balkan u malom. Bio je ovo treci put kako organizujemo za Vaskrsnje praznike akciju uvek po nesto novo, nesto sto do sada nismo mi organizatori videli.

 

Četvrtak vece 21. April, čekam grupu iz Makedonije i Bugarske da stigne u Beograd pa da krenemo ka severu, javljaju se presli su granicu, kasnice.  Obaveštavam učesnike  da se zbog kašnjenja  pomera polazak za 1h.  Jedni su već krenuli od kuće- disciplinovani, drugi  se pakuju, treći nisu ni čitali obavestenje “DA VAS PODSETIM” iznenadjeni, a moja draga Lenka  javlja se iz Čacka sa pitanjem kada mi ovo idemo?  Lenka dolazi taksijem 140km do Beograda.

Sve se dobro završilo, sa 2h, zakašnjenja od Hrama Svetog Save krećemo na 9-todnevno planinarsko-avanturisticko putovanje.

Petak, 22. april, autoputem prema Novom Sadu i Horgopšu, kroz Madjarsku ulazimo u Slovacku. U Bratislavu stižemo  oko podne. Bratislava je podeljena Dunavom.  Na istočnoj strani nalazi se stari, istorijski deo grada, a na zapadnoj se smestio moderni deo grada. Bratislava nekada poznat kao Pressburg, oduvek je bio jedno od kulturnih središta srednje Evrope.
U starom delu posetili smo tvrdjavu i srednjovekovni dvorac,  odakle se pruža prelep pogled na Dunav, stari i novi grad. Prosetali smo kroz stari deo grada,  pored katedrale sv Martina, Miholjske palate, pozorišta, gradske palate,  popločanim ulicama do  trga koji je okružen prelepim  zgradama u stilu baroka  i renesanse.

Popodne polazimo prema Ćeskoj, granice nema i sve je mnogo lakše, jedino što se mora platiti putarina na ulasku.  Na oko 10-tak km od granice na obali reke Dyje, u fenomenalnoj prirodi ugnjezden je dvorac Lednice, koji se prostire na 200 km2, ujedno i najveći park u Českoj. Na mestu dvorca sve do 16. veka nalazila se gotička tvrdjava u kojoj su članovi stare evropske dinastije Lihtenšajn boravili sve do Drugog svetskog rata. U 16. veku tvrdjava je pretvorena u renesansni dvorac.  Zamak je vrlo popularan  kada su u pitanju vencanja. Od 1996. Zamak se nalazi pod zaštitom UNESCO.  Zamak se restaurira pa nismo ga mogli posetiti, zato smo prosetali uredjenim parkom sa jezerima. Kasno uveče stigli smo u Brno.

Subota  23. april, doručkujemo i  iz Brna vozimo se 35km do Skalnog Mlina, cilj nam je da obidjeno  pećinu Punkvu i provaliju Macohu.  Termin za pećinu nam je rezervisao Nenad petnaestak dana pre našeg dolaska.  Provalija Macoha je  duboka 138 metara i jedna od najdubljih provalija u Centralnoj Evropi. Okružena je zelenilom, provalija izgleda kao orgomna otvorena usta.  Od parkinga do ulaza u pecinu ima oko 1,5 km,  ili ti oko 20 minuta hoda, markinarna saza vodi nas kroz sumu do asfaltnog puta i ulaza u pećinu.  Kroz pecinu idemo sa vodicem,  o pecini na razglas objasnjenje na engleskom, vodič nam  ukazuje na figure  pored kojih prolazimo: zeca,  andjela, na lutku koja igra, …. Ispred nas se pojavi jedan stalaktit i stalagnit, skoro spoeni. Nazvali su ga “Romeo i Julija” veruje se da se nikada neće spojiti (zato sto više voda ne tece u tom nivou).

Romeo i Julija

Izlazimo na svetlost, na dno provalije Macoha, prelep pogled, fotografisemo se.

Provalija Macoha

Drugi deo pećine obilazi se čamcima oko 25 minuta, razgledamo pećinu, vodič čeh nas je svo vreme upozoravao da čuvamo glavu da ne udarimo od stenu. Oduševljeni i smrznuti  izlazimo iz pećine. Vraćamo se do parkinga neko peške, neko sa žičarom.

Brno

Zadovoljni vraćamo se u Brno, razgledamo grad. Brno je drugi po velicini u Ceskoj a najveći grad u Moraviji.  Prošetali smo starim delom grada. Poseti  Katedralu Sv. Petra i Pavla,  videli pozoriste, slikali se na trgu Slobode. U centru grada, povodom Vaskrsnjih praznika na 30-tak drvenih tezgi sa suvenirima, hranom, pićem, medom, narodnim rukotvorinama i narodna muzika uživo.

Vaskrs dočekasmo  sa pesmom i igrom u hotelu gde smo smešteni. Pred ponoc deo grupe je dočekao praznik u pravoslavnoj crkvi.

Nedelja, 24. April, Vaskrs je,  čestitamo jedni drugima sa “Hristos vaskrse” i “Vaistinu vaskrse”, kucamo se farbanim jajima koja smo doneli od kuce, doruckujemo a zatim krećemo u novu avanturu. Od Brna do Teplica je oko 200km.  Sa Nenadom smo 2010. planinarili kroz stene, Nenad nije sa nama ali nam je poslao kartu i predložio  nove staze za planinarenje. Kupujemo ulaznice na blagajni, delimo se u dve grupe, pešacimo kroz Adrpaško-Teplicke stene,  to je najuveca grupacija lavirintskih stena u Evropi. Adrpaško-Teplicke stene  je neverovano interesantno mesto, do sredine 18. veka mestani su stene smatrali za tajanstveno i zastrašujuce mesto. Nakon velikog požara ljudi su počeli da ulaze medju stene i tek tada su vedeli kako bogatstvo poseduju. Prvi turisti došli su 1772 godine, i otada, svakodnevno mesto je posećeno. Pešacke  staze prolaze kroz visoke izdignute stene, različitih oblika: lik Bogorodice, mladenci, sekira, zaba, indijanac, kamila, panda, monarh…  Cela oblast je pod šumom  uredjena sa klupama za odmor, dobro obelezena sa hiljadama stepenika, vodopadom i jezerima.  Na nekim mestima staze su tesne i klaustofobične, negde su pokrivene sa snegom i ledom kao u Sibiru.

Za 5 sati pešacenja prešli smo 20 km, zaključismo da je dobro sto nismo debeli. Na izlazu iz Adrpaško-Tepličkih stena, u blizini Adršpah, prošli smo kroz  50 centimetara tesan, taman i klaustofobican procep u steni koji se zove “Misija rupa”.  Na stazi je bilo i krupnijih ljudi koji su se morali vratiti oko 2 km nazad da bi  izašli iz lavirinta.

Na izlazu sa jedne strane visoke stene, a sa druge strane sunce i prostrane zelene livade i jezera. Doći u Česku a ne videti ovu tajanstvenu oblast   bi bila velika šteta.

Na kraju dana autobusom idemo u mesto Skaly, u kome se nalazi zamak Bischofstein.  U zamku nas docekuju  nama znani domaćini, smeštamo se u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama. Vaskrs veče je, obezbedjena je i  večera: jagnjeće pecenje, pivo, vino, medovina,  desert.. . Nikola nas sve ponovo razveseli sa svojom gitarom.

Ponedelja, 25. april, jutro je ptičice cvrkucu, oblačno je ali ne smeta. Setnja u okolini zamka, pored tamnog jezera i penjanje na visoke stene odakle se vidi naš današnji cilj, planina Krkonoša i vrh Snježka (1602m). Doručkujemo, pozdravljamo se sa domaćinima, vozimo se 30-tak km u Pec pod Snježkom (890m nv) odakle polazi jedna od staza ka vrhu.

Zamak Bischofstein

Oblacno je, pripremamo se,  u ranac stavljamo kabanicu, kapu i rukavice. Veći deo grupe polazi ka vrhu. Prelazimo preko mosta a zatim markiranom krivudavom stazom uz šumu. Nakon 1.30h hoda stižemo do prvih kuca i planinarskog doma. Fotografisemo se i nastavljamo dalje ka vrhu, kiša počinje sve jače da pada, nastavljamo asfaltnim putem a zatim popločanom stazom i stepenicama  1km do vrha. Uporedo sa stazom je i zicara za one koji nisu voljni ili nisu spremni  da pesače.

Domovi

Ostalo je jos malo do vrha, magla je, vidljivost sve manja, hladno, duva jak vetar,  snežna vejavica kao u sred zime, Snježka je opravdala svoje ime.  Zbog nevremena, zičara nije radila, druga grupa koja želela da  izadje žičarom na vrh nije izasla. Kratko se odmaramo u bistrou, vraćamo se istom stazom, vreme se prolepšava  svratili smo  u planinarski dom na čaj.

Na vrhu Lenka i Milanka

Silazimo u Pec, Mariji je rodjendan,  čestitamo joj,  uručujemo  poklan i polazimo u Prag.

Marija sa poklonom

Ostalo je jos malo vremena do Praga, niko niti pita niti zna, gde ćemo noćiti u Pragu, osim nas vodiča. Razmisljam naglas, kakva li ce biti reakcija ljudi? Oni najbiliži, iznenadjeni  počese da se smeju moram izaći da im kažem. Saopstavam grupi da je noćenje na brodu koji je smesten na Vrtavi nedaleko od Karlovog mosta. Svi su bili iznenadjeni. Počeše sa pitanjima:  “Kako da spavamo na brodu kad se ljulja”?, “Da li brod stoji na jednom mestu”?, “Da li na boru ima vode i struje”?…  A brod-hotel “Botel Raček”, stacioniran na obali reke Vltave, stabilan, osvetljen, prepun gostiju, sobe dvokrevetne sa kupatilom. Ljubazni domacini nas dočekaše, podeliše nam sobe, deo grupe je to veče prosetao do tvrdjave Visegrad.


Hotel Botel Raček

Prag je nastao u IX veku sa dolaskom Slovena u Česku, ime Prag je nastalo od staroslovenskog naziva za “mesto za prelazenje (preko reke)”.  U davno doba legendarna česka knjeginja Libuša, stojeći na višegradskoj steni, predskazala je nastanak grada čija slava će se podići do zvezdanih visina. Njeno proročanstvo se ostvarilo,  na obalama srebrne Vltave nikao je grad, okruzen sa svih strana brdima. Na desnoj obali je Praški Grad, sedište ceskih knezeva i kraljeva, a na levoj obali Višegrad, ovenčan starim  predanjima i legendama “Zlatni Prag” iz vremena Karla IV. Prag sa stotinama tornjeva, savremeni grad, glavni grad slobodne Česke Republike.

Prag noću

Prag 25/26. april, ponedeljak i utorak, obilazak Praga  od nama najbliže destinacije Višegrad – antičko sedište dinastije Premisla iz 10. veka.  Princ Vratislav I je ovde krunisan kraljevskom krunom 1085. Najstarija gradjevina na ovom mestu je rotonda Sv. Martina. Posle Husitske revolucije zamak je prepravljen u baroknom stilu. Pored Crkve Sv. Petra i Pavla tu su i crkvena rezidencija, zemunice, park i groblje po imenu “Sloven” u kome su sahranjeni mnogi znameniti Česi: naučnik Purkinje, kompozitori Dvoržak i Smetana i drugi. Sa južnog kraja višehradskih utvrđenja pruža se lep pogled na grad, park je ukrasen statuama motivisanim ceskim legendama i prepun je jorgovana.

Zgrada plesacica

Pored Vltave idemo prema Karlovom mostu, tu je i  zgrada Plesacica, dolazimo do Kule Starog grada koja prestavlja kapiju između Starog grada i Karlovog mosta. Jedna je od najlepših evropskih kula u gotskom stilu. Sadrži figure Karla IV i Venceslava IV, kao i izrezbarene ambleme teritorija koje su pripadale Karlovom carstvu.

Prelazimo preko Karlovog mosta, najstariji praški most, sagrađen 1357. godine. Na njemu se nalazi trideset statua svetaca poznatih vajara iz 18. Veka.  Most je dugačak 515m a širok 10m. Na jednom njegovom kraju je velika Kula Starog grada, a na drugom su dve Kule Malog grada.

Na 100-tinak metara sa leve strane je naša ambasada, nastavljao prema Praskom zamku koji je podignut u 9. veku, danas zamak služi kao sedište predsednika Češke republike i kao ekonomski, politički i kulturni centar, ne samo Praga nego i cele države.  Na trgu se okupljaju turisti koji iscekuju da vide smenu straže na svakih sat vremena ili veliku smenu straze tačno u podne.

Obilazimo prelepu crkvu Loreto podignutu u XVII veku. Unutra je i barokna crkvu iz XVIII veka i kupolu sa 30 zvona. Ovde  je smesteno “Prasko sunce” , luster ukrasen sa preko 6000 dijamanta,  Strahov manastir samo iz daleka jere je zatvoren.

Prasko sucne u crkvi Loreti

U Praskom gradu, je smeštena katedrala sv. Vida, Vaclava i Vojtjeha,  bazilika sv.Djordja,  posetili smo i prodavnice u Zlatnoj ulici a zatim se spustili prema Maloj strani . Malostranske crkve se uzdizu iznad krovova drovara i kuca gradjana. Najvelicanstveniji od njih je hram sv. Mikulasa sa orgromnom kupolom.

Vitraž u Katedrali

Sa vodicem obišli smo Jevrejski grad koji je nastao kao naselje jevrejskih trgovaca i dugo vremena je bio odvojen od ostalih delova grada zbog progona Jevreja koji su tokom 18. veka činili četvrtinu praškog stanovništva. U gradu se nalaze Jevrejska gradska većnica, Obredni hram, Jevrejski muzej i Staro jevrejsko groblje, jedinstveno u Evropi. Takođe je očuvano šest jevrejskih sinagoga: Klausova, Visoka, Pinkasova, Majselova, Stara-nova i Španska sinagoga.

Staru gradsku većnicu sa Astronomskom kulom sagradjenu  1338. Gradska većnica je prepravljena u gotskom stilu 1470. dok kula sa satom datira sa početka 15. veka. Iznad sata se nalaze figure 12 apostola koji svakodnevno defiluju i označavaju kraj dana i ponoć malim zvonom. Ispod su 12 znakova zodijaka, delo Jozefa Manea iz 1865. Istočno krilo Gradske većnice je srušeno  1945. i do danas nije obnovljeno. Atraktivna je  i po tome sto se apostoli pojavljuju na svakih sat vremena, dok veliki broj turista zeljno iscekuje tu ceremoniju.

Stari gradski trg – najznačajniji trg starog Praga. Sagradjen je još u 12. veku. Pored Stare gradske većnice i Tinske crkve, tu se nalaze i barokna Crkva Sv. Nikole, Kinski palata u rokoko stilu sa Nacionalnom galerijom grafike, Kuća “kamenog zvona” i spomenik Janu Husu  iz 1915. Ispod spomenika Husu u sedećem položaju, nalazi se i spomenik Janu Palahu, studentu koji se na tom mestu zapalio 1968., u znak protesta zbog ulaska stranih trupa.

Kula Barutana – građevina u gotskom stilu, podignuta 1475. kao deo kapije između Starog i Novog grada na mestu stare uništene kapije, u vreme krunisanja kralja Vladislava II. Kasnije je spojena sa susednom Kraljevskom palatom, a ime Barutna kula je dobila u 18. veku kada je, pretpostavlja se, korišćena kao skladište za municiju.

 

Sreda 27. April, Drezden, grad u Nemackoj saveznoj državi Saksoniji. Smešten je u dolini reke Elbe, dvadesetak kilometara od granice sa Českom.   Drugi naziv Drezdena je Firenca na Labi (Elbe)  Barokni centar grada podseća na zlatna vremena vladavine Avgusta Snažnog u 18. veku. U 2. svetskom ratu bio je potpuno uništen, no danas su građevine obnovljene u starom ruhu. Crkva “Frauenkirhe“ s impresivnim orguljama, posvećena Devici Mariji, simbol je grada. Njena kupola iz 18. veka dominira gradom.

Bogorodica

Grad ima naročito mnogo spomenika iz doba baroka: Opera Zemper, Palata Cvinger, Bogorodicina potestantska crkva, Dvorska rimokatolicka crkva, Drzavni muzej Drezden sa Galerijom starih majstora i Zelenim trezorom…. sa vodicem obisli smo neke od navedenih spomenika

I još jedan interesantan podatak, da bi se uštedele pare, gradske i nacionalne vlasti su donele odluku da se istorijski objekti u Drezdenu ne grade od mermera već  od gipsa, cigle i kamena – kvarca ili feldpspata, nakon izgradnje zidovi su beljeni pa tako izgledaju kao najlepši italijanski mermer.

Sa turistickim autobusom razgledali smo ceo grad i predgradje.  zaključili da je jedan dan malo za razgledanje, trebalo bi u Drezdenu ostati 2-3 dana.

Četvrtak, 28. April, pakujemo se, polazimo u Karlove Vari (oko 130km od Praga). Područje Karlovih Vari bilo je naseljeno jos u vreme praistorije, osnovao ga je Karlo IV 1370 godine, Karlove Vari su jedna od najpoznatijih banja u celom svetu. Grad je sagradjen na tokovima tri reke: Ohrze, Rolove i Teple. Reka Tepla je posebno čuvena po svojoj toploj vodi a grad po toplim izvorima.  Vreme je prelepo, K.V. obasjalo sunce, grad prepun turista, najviše iz Rusije. Uredjene fasade, fontane, procvetale japanske trešnje, uzivamo. Odlazimo do Ruske pravoslavne crkve sa zlatnom kapelom. Crkva je posvecena sv. Petru i Pavlu.

Karlove Vari

Na 15-tak km od Karlovih Vari je grad Lokot. Lokot leži u podnožju Slavkovske šume i meandrima reke Eger. Gradom dominira visoki gotski dvorac Loket iz 12. veka koji je smešten  na stenovitom grebenu iznad reke. Dvorac je služio kao zatvor sve do 1948. potom je nacionalizhovan i napušten, 1989. godine obnovljen i otvoren za javnost. Danas je u njemu smestena stalna postavka porcelana, srednjovekovni zatvora (mučilište) lutke prikazuju šta se nekada dešavalo u praksi u zatvorskim odajama, kako su mučili: lopove, ubice, preljubnike…

Dvorac Loket

Istoga dana pošetili smo i kroz Marijanske Lazni, grad i banjsko lečilište. Uredjeni parkovi krase grad a posebna atracija je  “muzička fontana” okružena rascvetalim lalama (kažu da se u gradu svake godine posadi oko 10.000 lala). U Marijanskim Laznima je i pravoslavna crkva sa prelepim keramičkim ikonostasom u jedinstvenim Evropi.

Muzička fontana

Uveče stižmo u Češke Budjevice, osmi grad po veličini u Češkoj a najveći grad južne Bohemije. Grad je počeo da se razvija u 13. veku na ušću gde se reka Malše sastaje sa Vltavom. U gradu su sačuvano mnogo srednjovekovnih, renisansnih i baroknih spomenika.  Češke Budjevice su čuvene po pivari  Budvajzer (Budweiser Budvar) koja izvozi pivo u ceo svet, osnovana je 1895.  Ona je u dugogodišnjem sudskom sporu sa američkim gigantom Anhauzer-Buš oko korišćenja imena, što je i najstariji privredni sudski slučaj u svetu danas. Ovde smo samo noćili, nije bilo vremena za razgledanje.

Petak 29. April, posetili smo jedan od najlepših gradova u Češkoj. Češki Krumlov, nalazi se 27km udaljen od Čeških Budjevica. Prelep gotski, barokni, renesansni grad u kome su smeštene crkve, kule, dvorci, fontane, stare kuće i prodavnice suvenira, mnogobrojni mostovi i prekrasna reka Vltava koja kruži gradom. Mesto koje se mora posetiti pri svakom odlasku u Cešku i planirati bar pola dan za njega.

Česki Krumlov

Češki Krumlov na mapi

U Beč dolazimo u popodnevnim satima, ostali smo skoro do pola noći.. Jedni su uživali u šetnji, muzici i restoranima  a drugi su posetili, operu, muzeje, katedralu, crkve i parkove. Pred ponoć, umorni vraćamo se u Srbiju.

Beč

Nedelja 31. April, oko 9h dolazimo u Beograd, srdačno se pozdravljamo sa prijateljima planinara iz Makedonije, Bosne  i Bugarske.

.

Vodopad pre vikanja

vodopad posle vikanja

Jedan interesantan  dogadjaj.  Adrpaško-Tepličke stene, grupa nemaca stoji pored vodopada gleda u vodopad i poče vikati na nemačkom „ … lass uns Wasser ” (pusti nam vodu!)  čudimo se zašto viču nemci? Tri puta viču, gledaju gore i iščekuju. I odjedamputa se začu silno bučanje,  sa visine  nas zapljunuše sitne kapi,  voda nadodje . Nakon dva minuta vodopad splasnu i ponovo smanji protok vode.

stub sa 8000 knjiga

 

Završena je  9-todnevna avantura kroz Srednju Evropu u kojoj smo planinarili, šetali, razgledali gradove i odlično se druži.

Ucesnici akcije

Češku smo prešli od juga do severa od istoka do zapada, od najdubljih pećina do najviših vrhova, Češka nije samo Prag i Karlove Vari. Češka je pećina Punkva,  planina Krkonoša i najviši vrh Češke (Snježka 1602m), zamci Lednice, Lokot i Bischofstein, gradovi Brno, Češke Budjevice i Češki Krumlov, Adrpaško-Tepličke stene, pivo i medovina, beskrajna polja uljane repice i mirisni jorgovani

Naše putovanje ne bi bilo tako dobro da nije bilo Nenada Jovanovica koji privremeno radi i živi u Zlinu u Češkoj.  Mnogo nam je pomogao u organizaciji ove akcije. Hvala Nenade !!

Zahvaljujem se  učesnicima akcije na saradnji bili ste sjajni, dodjite nam ponovo!

 

Tekst: Milanka Arsić

Fotografije: Goran Nikoloski, Evdokia Nikolova, Lenka Ribic

Comments are closed.

X