Uspon na Veliko Zvono

Filed in Arhiva by on August 3, 2013 • views: 2564

Großglockner (3798 m.n.v.) i  Großes Wiesbachhorn  (3564 m.n.v.)

10-14.07.2013.

3.

Grosglokner sa visinom od 3798 m je najviša planina Austrije. Ovaj vrh je, posle Mon Blana, drugi po visini vrh u Alpima, kada se meri relativnom visinom. Leži na granici između austrijskih pokrajina Tyrola i Carinthie i najveći je vrh Glokner grupe. Karakterističan vrh oblika piramide se zapravo sastoji od dva vrha, Grosglokner (Großglockner) i Klajnglokner (Kleinglockner) (3700 m), koji su razdvojeni sedlom poznatim kao „Grosgloknerov uski prevoj“ (Glocknerscharte).  Prvi uspon na Grosglokner izvela su braća Martin i Seppu Klotzu, lokalni sveštenik P. Horasch i dva nepoznata planinara 28. jula 1800. godine.

1.
 

Uspon na Großglockner izvela je grupa od sedam planinara. Pet članova „PK Radnički“, koji je bio i organizator akcije, jedan član „PEK Gora“ iz Kragujevca i moja malenkost, koja je imala čast da se popne na najviši vrh Austrije ispred „PK Balkan“.

http://www.youtube.com/watch?v=DX_D6ASMIr0

Sreda 10.07.2013.

Naš put počinje ispred Hrama Sv. Save gde se oko 20 časova okuplja ekipa planinara. Tom prilikom i upoznajem ljude sa kojima ću provesti narednih pet dana. Ispostaviće se da su to zaista divni ljudi sa kojima je svaki trenutak bio ispunjen smehom, pozitivnim i vedrim raspoloženjem. Put nas vodi preko Hrvatske i Slovenije, u kojoj pravimo kraću pauzu i nastavljamo ka svom cilju puta i startu uspona. U zoru stižemo u živopisno austrijsko mesto Kals.

2.

Četvrtak 11.07.2013.

Dočekalo nas je divno i sunčano jutro. Iako svi osećamo neprespavanu noć, vedro raspoloženje i povetarac nas pokreću. Posle prepakivanja ostavljamo naš kombi na parkingu doma Lucknerhause na 1920mnv i u 9 sati krećemo ka domu Lucknerhutte na 2241 mnv. Do doma dolazimo posle sat i po laganog hoda. Idiličnu stazu presecaju brojni potoci prepuni glečerske vode. Ono što nam mami osmehe na licu jesu desetine mrmota koji gotovo i da ignorišu naše prisustvo. Pravimo kraću pauzu i po planu nastavljamo ka domu Studlhutte na 2801 mnv. Za sat i po stižemo i do svog drugog odredišta. Vreme se brzo menja i od sunčanog dana počinje da pada lagana kiša koja prerasta u susnežicu, sneg i sitan grad. Put nas dalje vodi preko glečera Koenditskees sve do podnožja stene kojom izlazimo do doma Erzog Johann-Huette 3454 mnv, svog krajnjeg odredišta za taj dan. Stena je celom dužinom osigurana sajlom iako nema preke potrebe da se na nju kači. Dom je odlično opskrbljen ali je i visina cena proporcionalna nadmorskoj visini. Tako da… hrana iz ranca i rani odlazak u krevet.                                              

4.                                                                                                                                                                                                                                                                    

Petak 12.07.2013.

Ustajemo u 4 sata i do 5 sati smo spremni za polazak ka vrhu. Ispred nas vidimo četvoro planinara koji su pošli pola sata pre nas. Vreme savršeno, bez vetra, bez padavina. Visinska razlika do vrha iznosi 344 metra, a težina UIAA I-II, sa najvećim nagibom u snegu (led krajem leta) od 35-40 stepeni. Ulazimo u snežni kuloar i procenjujemo da nema potrebe za navezom. Grupe pre nas već su napravile stabilno „stepenište“ u snegu a dereze odlično prijanjaju za čvrst sneg. Ubrzo izlazimo na stenu i lagano na greben i vrh Malog Gloknera (3700 mnv). Osiguranje na grebenu se sastoji od metalnih šipki koje su na rastojanju od 7-8 metara tako da postoji i mogućnost izlaska u navezi. Fantastičan pogled, izlazak Sunca, Alpski vrhovi i more oblaka… Nastavljamo grebenom ka sedlu i odlučujemo da postavimo uže od sedla do Velikog Gloknera. Do vrha nas deli još 20ak minuta. U 7 sati izlazimo i na sam vrh. Čestitamo jedni drugima, vade se zastave i fotoaparati. Spremamo se za silazak i tek tada shvatamo puno značenje reči „krenite prema vrhu što ranije i nikako vikendom“. Na grebenu invazija, penje se 4-5 većih naveza i nekoliko vodiča sa klijentima. Ok, smešak na lice, oprezno u mimoilaženju i preskakanju njihove užarije. Po dolasku u dom sređujemo opremu i rutinski silazimo do samog doma Lucknerhause i našeg kombija.

Put nastavljamo preko fantastičnog Grossglockner High Alpine Road-a koji pruža perfektne pogle 

de na snežne vrhove i glečere. Stižemo do kampa Woferlgut u Brucku, postavljamo šatore, tuširamo se i ležemo ranije. Planiramo da sutra pokušamo da popnemo Mt. Großes Weisbachhorn (3564 mnv). 

 

3.1

6.

 

Subota 13.07.2013.

Ustajemo u 6 sati i žurimo do mesta Kaprun kako bismo uhvatili prvi autobus sa polaskom u 8 sati. Ovo je i jedini način da se dođe do akumulacionog jezera Stausee Mooserboden. Autobus nas vozi oko sat vremena, pretežno kroz tunele i podiže na 2000 mnv do hidroelektrane Mooserboden, izgrađene 1950 godine. Od elektrane stavljamo rančeve i nastavljamo naš put prema domu Heinr.-Schwaiger-Hause na 2802 mnv. Pravimo kratku pauzu u domu jer moramo stići na poslednji autobus do 17h. Put od doma vodi preko eksponirane stene na kojoj je razvučeno osiguranje sve do grbena. Na greben izlazimo nešto pre 12h i krećemo u trku sa vremenom. Dogovaramo se da u 13:30h moramo da počnemo sa silaskom. Staza vodi snežnim grebenom sve do završnog uspona oko 40 stepeni i poslednjih visinskih cca 150 m. Nažalost, vreme je isteklo… Gledam deo ekipe koji je uspeo da ubaci u petu brzinu i izađe na sam vrh. Zaista im još jednom čestitam na snazi koja je u njima ostala posle uspona na Grosglokner. Pogotovo što vrh Wiesbachhorn nikako nije za potcenjivanje a pogotovo ne za penjanje I spuštanje u roku od 8 sati (mada dokazaše ljudi da je itekako moguće). Iscrpljeni do autobusa stižemo u 4:51, par minuta pre polaska.

I dolazak u naš kamp obeležavamo svečanom večerom na travi uz čašu vina…

 

7.

8.

9.

 

Nedelja 14.07.2013.

Lagano pakovanje šatora i napuštanje kampa u 12h. A zatim… Austrija… Slovenija… Hrvatska… Srbija…

Grosglokner je zaista planina koju svaki ozbiljniji planinar mora posetiti. Po tehničkoj zahtevnosti smeo bih da kažem da svakako premašuje Mont Blan. A lepotom predela kroz koje će vas noge odvesti do njenog vrha, slobodno je možemo nazvati biserom Alpa.

Izveštaj i fotografije: Vojin Tubić, „PK Balkan“. 

Comments are closed.

X