VELEBIT – 17. do 20. 9. 2020.

Filed in Arhiva by on August 1, 2020 • views: 4337

Premužićeva staza, NP Severni Velebit, NP Paklenica i Put Malog Princa u jednoj turi!

Pridružite nam se i upoznajte neke od najatraktivnijih predela Velebita!

Velebit je najduža planina u Hrvatskoj (145 km), širine od 10 do 30 km, čija je najviša tačka Vaganski vrh visok 1757 m. Pripada Dinarskim planinama i pruža se duž obale Jadrana, od prevoja Vratnik na severozapadu do kanjona reke Zrmanje na jugoistoku. Celo područje planine zaštićeno je kao park prirode, a Severni Velebit i Paklenica su proglašeni nacionalnim parkovima.  Za planinare je na Velebitu uređeno mnogo markiranih staza i puteva ali se po svojoj posebnosti, uređenosti i posećenosti ističe Premužićeva staza.

Velebit (izvor: apartmentsnives.eu)

PROGRAM AKCIJE: 

četvrtak, 17. septembar

– polazak u 23.00 časova iz Skerlićeve ulice u Beogradu

– vožnja autoputem preko Zagreba i Karlovca do Velebita

 

Severni Velebit je proglašen nacionalnim parkom 1999. godine. Raznovrsnost kraškog reljefa, kao i biljnog i životinjskog sveta, samo su deo jedinstvenosti ovog parka. Unutar NP Severni Velebit nalazi se i posebno zaštićeni strogi rezervat Hajdučki i Rožanski kukovi, kao i Lukina jama – najdublja jama u Hrvatskoj, dubine 1392 m, otkrivena tek 1999. godine.

Severni Velebit (izvor: apartmentsnives.eu)

 

Premužićeva staza je pešačka planinarska staza koja prolazi najvišim delovima severnog i srednjeg Velebita. Staza je dugačka 57 km, a prvih 16 km prolazi područjem NP Severni Velebit. Uobičajeni smer kretanja je sa severa, od planinarskog doma Zavižan (1594 m), preko prevoja Veliki Alan (1412 m) do Oštarijskih vrata (927 m). Staza je izgrađena za samo četiri godine, od 1930. do 1933, a zbog kvaliteta gradnje i uklopljenosti u prirodni ambijent ova staza predstavlja biser graditeljstva pešačkih puteva. Nazvana je po šumarskom inženjeru Anti Premužiću (1889-1979) koji ju je projektovao, organizovao izgradnju i učestvovao u njoj. Radove su izvodili brojni radnici iz podvelebitskih sela. Izgradnjom staze omogućen je pristup u najnepristupačnije i najlepše delove Velebita dotad poznate samo malom broju stanovnika.

Premužićeva staza (izvor: punkufer.hr)

 

Staza nije građena pomoću betona, cementa i savremenih mašina, već je primenjena tehnika suhozidne gradnje koju su s kolena na koleno prenosili stanovnici velebitskog podgorja. Zidanim serpentinama, podzidima, polutunelima i mostićima prolazi kroz najdivljiji i najnedostupniji velebitski krš. Trasirana je tako da nema velikih uspona, a visinska razlika između najviše i najniže tačke u celoj njenoj dužini je ukupno 700 m – najviša točka je na 1620 m u NP Severni Velebit, a najniža od 920 m je na samom njenom kraju, na Baškim Oštarijama koje pripadaju Parku prirode Velebit. Prosečan nagib je 10%, najveći je 20%, a prosečna širina staze je 1,2 m.

Premužićeva staza kroz Severni Velebit (foto: Alan Čaplar; izvor: croatia.hr)

 

Staza je odlično obeležena i ugodna za pešačenje, a radnici NP Severni Velebit su postavljanjem tabli deo Premužićeve staze koja prolazi kroz NP Severni Velebit pretvorili i u poučnu stazu. Na svakih 700 m do 1 km nalaze se panoi na kojima se mogu saznati različite informacije o ovom kraju, samoj stazi, flori i fauni oko staze, uz informaciju gde se trenutno nalazite.

Premužićeva staza kroz Severni Velebit (foto: Alan Čaplar; izvor: croatia.hr)

 

Sa planinskih vrhova i grebena duž Premužićeve staze pruža se predivan pogled na Jadransko more i ostrva Pag, Rab, Goli otok, Prvić i Krk, kao i na ličko zaleđe s kontinentalne strane.

Pogled sa Velebita na Jadranska ostrva (foto: Milan Strachota; izvor: Google Earth)

 

petak, 18. septembar – NP SEVERNI VELEBIT – PREMUŽIĆEVA STAZA

– dolazak do planinarskog doma Zavižan na Velebitu

– priprema i polazak na pešačenje

– pešačenje najlepšim delom Premužićeve staze od Zavižana do Velikog Alana

– prolazeći stazom ispećemo se na nekoliko vrhova i uživati u pogledu na Jadran, ostrva Krk, Rab, Pag i dr.

– po završetku pešačenja sledi vožnja do Starigrada koji se nalazi na obali mora, na samom ulazu u kanjon Velike Paklenice

– smeštaj i noćenje u Starigradu

* dužina staze je oko 20 km, a ukupan uspon oko 700 m

 

Velebit (foto: Alan Čaplar; izvor: croatia.hr)

 

Pogled sa Velebita na Jadranska ostrva (foto: Milan Strachota; izvor: Google Earth)

 

Paklenica je drugi najstariji nacionalni park u Hrvatskoj, proglašen 1949. godine, tek nekoliko meseci nakon NP Plitvička jezera. Paklenica je prvi put bila proglašena nacionalnim parkom još 1929. godine, ali zakonom koji je trebalo revidirati svake godine, što se nije činilo. NP Paklenica je 2017. godine, uz NP Severni Velebit, upisana na UNESCO-vu listu mesta svetske baštine u Evropi, kao deo zajedničke svetske baštine 13 zemalja pod nazivom Bukove prašume u Karpatima i drugim područjima Evrope. Reč je o 2031 hektaru šume u NP Paklenica.

Paklenica (izvor: reddit.com)

 

Glavne osobenosti NP Paklenica su šume i geomorfološke odlike. U gotovo nešumskom južnom delu Velebita u Paklenici se javlja izrazito bogatstvo šumskih zajednica, a posebno mesto zauzimaju šume crnog bora po čijoj je smoli (paklini), koja se je iz njih u prošlosti vadila, Paklenica i dobila ime. Paklenica poseduje najveći sačuvani šumski kompleks u Dalmaciji od oko 2000 ha. Oko 55 % parka je prekriveno vegetacijom, dok je oko 45 % goli kraški reljef. Vegetacija se uglavnom sastoji od šuma bukve i crnog bora. Stanište je endemske biljčice hrvatskog naziva pjeskarica i drugih biljnih i životinjskih rariteta.

 Velika Paklenica (izvor: aopdng.si)

 

Od geomorfoloških osobina najzanimljiviji, a ujedno i najimpresivniji su kanjoni Male i Velike Paklenice koji se usecaju duboko u utrobu Velebita. Paklenicu godišnje poseti preko 100 000 ljudi, a najverniji posetioci su penjači koji se od proleća do jeseni mogu videti na stenama Paklenice, posebno na najvećoj hrvatskoj steni Anića kuku (712 m).

NP Paklenica zauzima površinu od 96 km2. Najviši vrhovi su Vaganski vrh (1757 m) i Sveto brdo (1753 m). U parku postoji i nekoliko pećina i jama od kojih je najpoznatija i najveća Manita pećina iznad kanjona Velike Paklenice i jama Vodarica između kanjona Velike i Male Paklenice.

Anića kuk u NP Paklenica (foto: Alan Čaplar; izvor: croatia.hr)

 

subota, 19. septembar – NP PAKLENICA – VAGANSKI VRH

– polazak iz smeštaja u ranim jutarnjim satima

– vožnja do lokaliteta Veliko Rujno

– uspon do Vaganskog vrha (1757 m), najvišeg vrha Velebita

– u toku uspona ćemo imati priliku da uživamo u pogledu na Jadran i kanjon Velike Paklenice

– povratak sa vrha istom stazom ili stazom kroz kanjon Velike Paklenice, o čemu će odluku doneti vodiči na licu mesta

– povratak u smeštaj u Starigradu i noćenje

* dužina staze je 20 – 26 km, a ukupan uspon 1400 – 1700 m (u zavisnosti od staze kojom se bude kretalo)

 

Put Malog princa, naziv je poznate planinarske staze koja se naziva još i poučna staza Malog princa. Smeštena je u južnom delu Velebita, u blizini planinskog vrha Crnopac. Prolazi kroz Park prirode Velebit, a vodi na vrh Bili kuk (1171 m). Čudesna staza visokih stena, dubokih jama, kamenih mostova i prolaza koje su vreme, temperatura i padavine hiljadama godina stvarale. Staza obiluje čudnovatim i poseta vrednim stenovitim oblicima: Dvori, Konoba, Niska vrata, Dvorska vrata, Zdenkova jama, Šušnjevac, Slipi klanac, Tisni klanac, Podkuk, Krivi klanac, Tonkina vrata, Stankina vrata, Kičma (osigurana sajlom), te poslednja i najlepša Nebeska vrata.

Crnopac (izvor: hpd-bilo.hr)

 

Ova staza spada među zahtevnije penjačke staze u odnosu na druge staze u Hrvatskoj, iako u promeru ima samo 600 m. U stazu su ugrađene merdevine, klinovi, više desetina metara sajli, te su usečene stepenice i nogostupi na 30-ak metara deonice.

Put Malog Princa (izvor: kastela.com)

 

nedelja, 20. septembar – JUŽNI VELEBIT – PUT MALOG PRINCA

– polazak iz smeštaja u ranim jutarnjim satima

– vožnja do prevoja Prezid

– usput ćemo se kratko zadržati na vidikovcu iznad kanjona Zrmanje

– uspon od prevoja Prezid stazom ka vrhu Crnopac

– kretanje trasom Puta Malog Princa

– u toku kretanja ovom atraktivnom stazom ispećemo se na vrh Bili kuk (1171 m)

– silazak do prevoja Prezid

– povratak za Beograd

* dužina staze je do 13 km, a ukupan uspon do 1000 m

 

Škrape na Velebitu (foto: Győrfi-Karesz; izvor: Google Earth)

 

OPREMA: standardna planinarska, prilagođena vremenskim prilikama; poneti štapove, prvu pomoć, zaštitu od sunca, vetra i kiše

TROŠKOVI: 125 evra (prevoz, putarine, takse, porez, smeštaj i osiguranje); akontacija za akciju je 80 evra (u slučaju odustajanja potrebno je naći zamenu jer se novac ne vraća)

NAPOMENE: u troškove nisu uračunate ulaznice za nacionalne parkove koje svaki učesnik akcije plaća na licu mesta; svaki učesnik akcije učestvuje na sopstvenu odgovornost; od svih učesnika akcije očekuje se dobra psihofizička pripremljenost; organizator akcije zadržava pravo izmene programa u slučaju nepredviđenih okolnosti; obavezno poneti planinarsku karticu sa plaćenom članarinom za tekuću godinu

INFORMACIJE I PRIJAVE: telefonom, imejlom ili lično utorkom u prostorijama PSK „Balkan“ (SC „Olimp“, ulica Vjekoslava Kovača br. 11, lokal 2); uz prijavu dostaviti ime i prezime, broj telefona, broj pasoša, datum rođenja (zbog osiguranja), broj planinarske kartice i naziv kluba čiji ste član

VODIČI: Goran Savić; broj telefona +381 64 224 12 75; imejl adresa: ranacgo@gmail.com

Aleksandar Mijatović; broj telefona +381 64  359 94 63; imejl adresa: mijat034@gmail.com

 

Comments are closed.

X