Velika BIH tura 2017.

Filed in Planinarenje by on December 10, 2017 • views: 1006

Planinarsko sportski klub „Balkan“ realizovao je u periodu od 7. do 16. jula 2017. godine VELIKU BIH TURU, akciju u okviru koje su planirani usponi na vrhove osam planina u Bosni i Hercegovini. Na ovoj sadržajnoj i napornoj planinarskoj akciji učestvovalo je dvadeset planinara iz pet planinarskih klubova.

 

Grupa je na put krenula u petak, 7. jula u 23.00 časa iz Beograda. Nakon noćne vožnje preko Sremske Mitrovice, Bijeljine, Brčkog, Doboja i Zenice u ranim jutarnjim satima stigli smo u Travnik.

 

DAN PRVI

 

Dolazak u Travnik iskoristili smo za krtku šetnju Travnikom. Tom prilikom videli smo tvrđavu Stari grad i Memorijalni muzej „Rodna kuća Ive Andrića“. Ubrzo smo nastavili vožnju i za pola sata stigli na plato Galica na planini Vlašić. Tu smo nakratko izašli iz minibusa i prošetali do obližnjeg vidikovca sa kog smo uživali u pogledu na dolinu reke Lašve i Travnik. Ubrzo nakon toga stigli smo do planinarskog doma „Paklarske stijene“ gde nas je srdačno dočekao Marko Bokulić iz PD „Paklarske stijene“ iz Travnika u čijem vlasništvu je ovaj planinarski dom. Dom se nalazi na dobroj lokaciji, dostupan je autobusom, čist je, poseduje tuševe i kuhinju.

 

Nakon smeštaja u dom grupa je ubrzo krenula na uspon. Prvi deo uspona predstvljao je lakšu šetnju obodom Vlašićke visoravni iznad vrlo atraktivnih Paklarskih stijena – strmih strana visoravni koje se izdižu iznad doline Lašve. Ovde smo napravili nekoliko pauza kako bismo uživali u ovom jedinstvenom ambijentu. Nakon toga grupa je krenula na lagani uspon ka najvišem vrhu Vlašića i za dva sata laganog hoda svih dvadeset planinara ispelo se na Paljenik (1934 m n.v.). Sa vrha smo uživali u pogledu na severne delove Vlašićke visoravni i nešto niži vrh Vlaška Gromila.

 

Paklarske stijene na Vlašiću
Laganim hodom spustili smo se sa Paljenika do Devečana gde smo na izvoru natočili vodu, a odatle se istom stazom vratili do planinarskog doma. Domaćin je za one planinare koji su to želeli pripremio vrlo ukusnu večeru nakon koje je usledio odmor, druženje i noćenje.

 

DAN DRUGI

 

U 6.00 sati ujutro krenuli smo sa Vlašića put Travnika i dalje preko Donjeg Vakufa, Bugojna i Gornjeg Vakufa – Uskoplja ka planini Vranici. Od Gornjeg Vakufa – Uskoplja do planinarskog doma „Rosinj“ na Vranici vodi lošiji i teže prohodan put. Zahvaljujući našem odličnom vozaču uspeli smo da bez većih problema dođemo do planinarskog doma. Planinarski dom „Rosinj“ nalazi se na izuzetno lepom mestu ispod istoimenog vrha planine Vranice. Dom je u vlasništvu Planinarskog društva „Goran“ iz Gornjeg Vakufa – Uskoplja čiji su nas predstavnici Husein Fale, Menso Hozić, Zajim Hozić i drugi lepo dočekali i ceo dan boravili sa nama na vrhovima Vranice i u planinarskom domu. Pokazali su izuzetno gostoprimstvo zbog čega smo se u njihovom društvu osećali vrlo prijatno.

 

U 9.30 časova krenuli smo na uspon iz planinarskog doma, a staza nas je prvo vodila na vrh Rosinj. Po izlasku na vrh uživali smo u pogledu na planine Vlašić, Raduš, Cincar, Vran, Čvrsnicu, Prenj itd. Nakon kraćeg odmora na vrhu spuštamo se sa Rosinja, a potom ponovo lagano penjemo na najviši vrh planine Vranice – Nadkrstac (2112 m n.v.). Nakon nešto duže pauze i prijatnog razgovora sa domaćinima pravimo zajedničku fotografiju i ponovo se spuštamo, a potom laganim hodom izlazimo na treći vrh u niz – Krstac, sa kog nam se ukazuje fantastičan pogled na Prokoško jezero. Fotografišemo jezero sa ove pozicije, a onda se spuštamo ka prevoju Sarajevska vrata. Ubrzo započinjemo spust ka Prokoškom jezeru gde nakon silaska šetamo njegovom obalom i pravimo kraću pauzu. Nakon toga istom stazom vraćamo se do Sarajevskih vrata. Prilikom uspona ka prevoju počinje kiša i jak vetar koji su nas pratili i nakon izlaska na Sarajevska vrata i tokom povratka ka domu. Zbog lošeg vremena i mogućeg proklizavanja na usponu vodiči su doneli odluku da se ne ide na obližnji vrh Loćika. Neposredno pred dolazak u planinarski dom kiša i vetar prestaju, a grupa uživa u pogledu na okolne predele. Na vrhove Vranice ispelo se 18 planinara dok je dvoje planinara odlučilo da ostane u planinarskom domu i odmori se.

Uspon na Nadkrstac
Po dolasku u dom usledila je večera koju je po dogovoru domaćin pripremio za planinare. U prijatnom ambijentu usledio je odmor i druženje sa članovima PD „Goran“, a nakon toga noćenje.

 

DAN TREĆI

 

Iz planinarskog doma pod Rosinjem krenuli smo u 6.00 časova put Livna. Na predlog domaćina sa Vranice smo se spustili drugim, nešto boljim putem, a potom preko Gornjeg Vakufa – Uskoplja i Prozora stigli do Ramskog jezera. Ovde smo napravili kraću pauzu za fotogrfisanje jezera čiji je vodostaj bio nizak pa nije pružalo užitak koji smo očekivali.

 

Nakon vožnje Duvanjskim poljem stižemo u Livno gde nas dočekuje predsednik Planinarskog društva „Cincar“ iz Livna, Branko Knežević, koji je bio naš domaćin naredna dva dana i koji nam je svojim savetima omogućio da na najbolji način iskoristimo vreme koje je pred nama. Na njegov predlog odlazimo do sela Sajković u podnožju Dinare i vozimo se još nekoliko kilometara šumskim putem do tačke sa koje smo krenuli na uspon ka najvišem vrhu planine težom stazom zvanom Meri. Na vrh Troglav (1913 m n.v.) se ispelo 19 planinara, a jedna planinarka je odlučila da ostane u minibusu i odmori se. Na Troglavu smo uživali u pogledu na Livanjsko polje, planine Šator, Goliju, Cincar, Kamešnicu i dr.

Uspon na Troglav
Sa vrha se spuštamo lakšom stazom, a potom vozimo do Livna i dalje nešto lošijim putem do planinarskog doma „Kruzi“ na istoimenoj visoravni u podnožju planine Cincar, gde su nam domaćini iz PD „Cincar“ priredili dobrodošlicu. Planinarski dom „Kruzi“ je izuzetno uređen, besprekorno čist, prostran i na mestu sa kog se pruža odličan pogled. Nakon večere koju su nam domaćini pripremili usledilo je druženje uz pesmu, a potom noćenje.

 

DAN ČETVRTI

 

U utorak, 11. jula, u 6.00 časova smo krenuli na uspon iz planinarskog doma „Kruzi“ ka vrhu Cincara. Početni deo kružne staze predstavlja makadamski put, a onda se sa njega skreće na planinarsku stazu kojom se postepeno grebenom dolazi do vrha. Sve vreme trajanja uspona pružaju se fantastični vidici ka Glamočkom i Livanjskom polju, Dinari, Kamešnici i Goliji. Prilikom uspona grebenom do vrha pratio nas je jak vetar koji je oslabio prilikom izlaska na vrh ove interesantne planine. Na vrh se ispelo 18 planinara, a u domu na Kruzima su ostale dve planinarke koje su želele da odmaraju. Na vrhu Cincara (2006 m n.v.) imali smo dužu pauzu za uživanje u pogledu na polja i planine koje okružuju planinu.

Uspon na Cincar
Sa Cincara smo se do doma spustili drugom stazom koja vodi pored starih austrougarskih štala. Nakon kraćeg odmora i pakovanja stvari spustili smo se u Livno, a s obzirom na to da smo imali vremena rado smo se odazvali na poziv ljubaznog domaćina Branka da nam pokaže grad i njegove znamenitosti. Nakon posete Livnu krenuli smo put Blidinja, a usput smo videli i veliko Buško jezero. U planinarskom domu „Blidinje“ dočekao nas je predusretljivi domaćin. Dom je u vlasništvu PD „Orlova stina“ iz Tomislavgrada; nov je, dobro uređen, ima tuš i kuhinju, kao i dobar pristupni put. Ovaj dom bio je mesto gde smo noćili naredne četiri večeri.

 

DAN PETI

 

Petog dana smo opet u 6.00 časova krenuli iz doma. Ovaj put smo minibusom otišli do lokaliteta stećaka u Dugom polju koje se nalazi svega nekoliko kilometara od planinarskog doma. Odavde smo krenuli na uspon ka najvišem vrhu planine Vran. Uspon je bio dug ali i vrlo interesantan jer staza sve vreme prolazi kroz raznovrsnu vegetaciju. Utisak je da je ovo veoma „zelena“ planina. Posle napornog uspona usledilo je uživanje na vrhu Veliki Vran (2074 m n.v.) odakle se vide čak tri jezera – Ramsko, Buško i Blidinje. Nakon toga smo sišli sa vrha pa se ponovo peli ka sledećem vrhu – Vranu. Ovde pravimo pauzu i uživamo u pogledu na jezero Blidinje, vrhove Čvrsnice i Prenja. Donosimo odluku da malo produžimo boravak na Vranu pa stoga krećemo grebenom ka Malom Vranu. Posle sat i po vremena hoda dolazimo vrlo blizu Malog Vrana ali kako nam je zbog jako toplog i vetrovitog vremena preostala mala količina vode donosimo odluku da se vratimo nazad do Vrana odakle smo se spustili strmom ali dobro markiranom stazom do planinarskog doma. Na vrhove Vrana se ispelo svih 14 planinara koji su pošli na uspon dok je ostalih šest planinara odlučilo da ostane u domu i odmori se pred dva najzahtevnija uspona koja su usledila u narednim danima.

Bela staza Via Dinarica prelazi preko Vrana

 

DAN ŠESTI

 

Šesti dan je bio planiran kao dan odmora pa smo ga iskoristili da posetimo vodopad Kravica, stari grad Počitelj, vrelo reke Bune i grad Mostar. Uživali smo u lepoti ovih predela, a uveče se vratili u dom na Blidinju i pripremili za sutrašnji uspon na Čvrsnicu.

 

DAN SEDMI

 

U petak, 14. jula, iz doma smo krenuli u 5.00 sati. Minibusom smo otišli do mesta od kog počinje staza za uspon na vrh Veliki Vilinac. Uspon na koji smo krenuli u 5.30 časova nije bio preterano težak jer se postepeno savladava visina i skoro neprimetno se dolazi do 1900 m n.v. Na raskrsnici ispod grebena Vilinca skrećemo levo i pešačimo dalje do čuvenog lokaliteta Hajdučka vrata koji predstavlja veliku atrakciju ove planine. Na putu ka Hajdučkim vratima prolazi se pored malog ali lepog jezera Crvenjak. Kod Hajdučkih vrata pravimo dužu pauzu za odmor i fotografisanje. Nakon toga se istom stazom vraćamo do raskrsnice za Vilinac i počinjemo uspon na vrh. Laganim tempom izlazimo na Veliki Vilinac (2116 m n.v.), drugi najviši vrh Čvrsnice, gde uživamo u lepom vremenu i pogledu na najviši vrh Pločno i kanjon Dive Grabovice. Nakon fotografisanja istom stazom se vraćamo u podnožje gde nas je čekao minibus kojim smo se vratili do doma na Blidinju.

Hajdučka vrata na Čvrsnici
U domu je u toku popodneva i večeri održan sastanak većeg broja planinarskih društava, a nakon njega proslava i druženje na koju su nas domaćini iz PD „Orlova stina“ pozvali da budemo njihovi gosti. U vrlo prijatnom razgovoru i druženju proveli smo ostatak večeri.

 

DAN OSMI

 

Osmi dan bio je po programu najnaporniji dan ove ture. Iz doma na Blidinju krenuli smo put Konjica u 4.00 sata ujutro. Već u 6.00 časova krenuli smo iz sela Bijela u podnožju Prenja ka najvišim vrhovima Prenja. Nakon tri sata zahtevnog uspona stigli smo do planinarske kuće Jezerce i nakon kraće pauze nastavili uspon ka vrhu. Oko 11.00 časova stigli smo u podnožje Zelene glave. Tu smo iz bezbedonosnih razloga stavili šlemove i lagano krenuli na najviši vrh Prenja – Zelenu glavu (2155 m n.v.). Grupa je bila oduševljena zbog savladanog uspona i pogleda sa vrha koji su dobili kao nagradu za uloženi trud. Na vrhu smo se zadržali 15 minuta, a nakon toga smo se spustili do prevoja između Zelene glave i Otiša. Odlučili smo da odmah krenemo na uspon na Otiš (2097 m n.v.) i već nakon 15 minuta bili smo na njegovom vrhu.

Na Zelenoj glavi – najvišem vrhu Prenja
Nakon silaska sa Otiša u zavetrini pravimo pauzu za odmor i okrepljenje, a nakon toga započinjemo dug spust u podnožje. Uz nekoliko pauza i maksimalnu koncentraciju na veoma strmom i zahtevnom terenu uspeli smo da se spustimo u Bijelu oko 16.00 časova srećni što je sve proteklo dobro. Minibusom odlazimo do Boračkog jezera gde su dan proveli planinari koji nisu krenuli na uspon i gde smo prenoćili u katunima Eko-sela Borčko jezero. Na Zelenu glavu i Otiš tog dana ispelo se svih deset planinara koji su odlučili da pođu na uspon.

 

DAN DEVETI

 

Poslednjeg dana akcije iz smeštaja kraj Boračkog jezera krenuli smo u 5.00 časova preko Konjica i Džepija do Bjelašnice. Na oko pet kilometara pre sela Lukomir izlazimo iz minibusa i krećemo na uspon. Plan je bio da se grupa ispenje na vrh Lovnica, da se sa njega spusti do Lukomira, a odatle da se popne na vrh Obalj i potom spusti u udolinu između pomenutih vrhova. Zbog veoma jakog vetra i hladnoće, kao i akumuliranog umora na uspon na Lovnicu krenulo je devet planinara dok su se ostali minibusom odvezli do Lukomira gde su čekali grupu koja je krenula na uspon. Nakon kraćeg pešačenja šumskim putem grupa nastavlja uspon kroz šumu i vrlo brzo izlazi na travnate delove Lovnice. Staza je dalje vodila preko dva vidikovca ali je izuzetno jak vetar onemogućio duže zadržavanje na njima. Nastavljamo uspon i vrlo brzo stižemo do zaravnjenog vrha Lovnice (1856 m n.v.), a potom započinjemo nešto strmiji spust ka Lukomiru. Prolaskom kroz Lukomir dolazimo do vidikovca iznad sela sa kog se pruža fantastičan pogled na kanjon Rakitnice, selo Lukomir i vrhove Lovnica i Obalj. U zavetrini vidikovca pravimo dužu pauzu za vreme koje nam se pridružuju i planinari koji su odlučili na ne kreću na uspon po hladnom vremenu. Zbog hladnog i vetrovitog vremena odlučujemo da ne idemo na uspon na Obalj već da iz Lukomira odmah krenemo ka Sarajevu.

Pogled na Lukomir sa Lovnice
U Sarajevu smo se zadržali dva sata kako bismo se okrepili i prošetali gradom, a potom smo nastavili putovanje preko Romanije, Zvornika i Šapca. U Beograd smo stigli oko 21.30 časova.

 

STATISTIKA
  1. dan – prepešačili 15 km; ukupan uspon 780 m; na vrh se ispelo 20 planinara
  2. dan – prepešačili 20 km; ukupan uspon 1100 m; na vrhove se ispelo 18 planinara
  3. dan – prepešačili 7 km; ukupan uspon 800 m; na vrh se ispelo 19 planinara
  4. dan – prepešačili 14 km; ukupan uspon 900 m; na vrh se ispelo 18 planinara
  5. dan – prepešačili 16 km; ukupan uspon 1500 m; na vrhove se ispelo 14 planinara
  6. dan – dan odmora
  7. dan – prepešačili 20 km; ukupan uspon 1100 m; na vrh se ispelo 19 planinara
  8. dan – prepešačili 15 km; ukupan uspon 1700 m; na vrhove se ispelo 10 planinara
  9. dan – prepešačili 7 km; ukupan uspon 400 m; na vrh se ispelo 9 planinara
Ukupno prepešačili: oko 115 km
Ukupan uspon: oko 8300 m
Ukupan broj ispenjanih vrhova: 12 (Zelena glava, Otiš, Veliki Vilinac, Nadkrstac, Krstac, Rosinj, Veliki Vran, Vran, Cincar, Troglav, Paljenik i Lovnica)

 

ZAKLJUČCI

 

Velika BiH tura je akcija koja je dugo i detaljno planirana i pripremana. U toku same akcije nije bilo većih problema. Program je uspeštno realizovan zahvaljujući povoljnim vremenskim prilikama, odgovornosti i poslušnosti svih učesnika akcije, gostoprimljivosti domaćina i odličnoj vožnji našeg vozača Dragana Lazarevića.

 

Najveći doprinos uspeštnoj realizaciji akcije dali su njeni učesnici koji su pokazali izuzetnu odgovornost prilikom procene svojih mogućnosti, kao i prilikom odluka na koje uspone da krenu. Svi učesnici akcije su tokom devet dana trajanja akcije poštovali instrukcije vodiča što je doprinelo potpunom ostvarenju planiranog.

 

Utisak je i da nisu svi učesnici bili u potpunosti svesni da je ovo bila pre svega zahtevna planinarska akcija koja je tek na momente omogućavala i zadovoljavanje turističkih potreba. Iz tog razloga su pojedini planinari izlazili sa zahtevom za dodatnim turističkim sadržajima što nije bilo moguće ispuniti u datim okolnostima.

 

Kao i na drugim sličnim akcijama akumulacija umora dovela je do osipanja broja planinara koji su poslednja dva dana kretali na uspon. Mada je poslednjeg dana svoj doprinos tome dalo i lošije vreme, a pretposlednjeg dana izuzetno zahtevna staza.

 

Veliku zahvalnost za uspešnu realizaciju akcije izražavamo našim domaćinima iz PD „Paklarske stijene“, PD „Goran“, PD „Cincar“ i PD „Orlova stina“ koji su nas svi redom srdačno i prijateljski dočekivali, gostili i podržavali da istrajemo u našoj nameri. Veliko hvala upućujemo Anti Vukadinu iz Tomislavgrada, Branku Kneževiću iz Livna, Huseinu Faleu iz Gornjeg Vakufa – Uskoplja i Marku Bokuliću iz Travnika.

 

Svim planinarima, učesnicima akcije, zahvaljujemo se na ukazanom poverenju i korektnom odnosu tokom trajanja akcije.

 

vodiči: Goran Savić i Aleksandar Mijatović

 

POGLEDAJTE VIDEO SA VELIKE BIH TURE 2017.

 

Slike sa VELIKE BIH TURE možete pogledati na sledećim linkovima:

 

 

Comments are closed.

X