TRČALI SMO SA OVCAMA, KROZ LOVIŠTE I NJIVE
PK Železničar Inđija je proteklog vikenda uspešno organizovao prvo izdanje trke „Inđija trejl“
U nedelju 03. marta 2019. godine, na teritoriji opštine Inđija održane su trke namenjene trkačima i šetačima ispred kojih su stazu „ugazili“ biciklisti. Trka je bila prava prilika za pripreme za predstojeću Treking Ligu, ali i poslastica za ljubitelje prirode i ostale trkače.
Organizator je pripremio dve staze: Mala staza (zelena) od 9,4 kilometara i Velika staza (plava) od 19,5 kilometara. Obe staze krasi blago valovit teren, tako da na maloj stazi ima svega 68m pozitivnog i negativnog nagiba, a na velikoj 156m.
Kategorije: juniori/juniorke, seniori/seniorke, veterani/veteranke
PSK Balkan je i ovog puta imao broje predstavnike, a neki članovi su odneli kući više od jedne medalje! Od nešto više od 180 učesnika koji su završili trku, Balkanaca je bilo 14.
Najzapaženije rezultate su napravili: Maja Simić, osvojivši drugo mesto u kategoriji seniorki na velikoj stazi, Vesna Crnjanski – prvo mesto u kategoriji veteranki na velikoj stazi i Dejan Todorović, koji se našao na trećem mestu u kategoriji veterana, na maloj stazi.
I ostali takmičari su se dobro plasirali, na obe staze. Ratko, Dragan, Goran, Igor, Maja, Miloš, Nenad, Vesna – tim redom su pristigli na cilj velike staze. Na maloj stazi su se borili: Dejan, Milica, Stefan, Nataša, Đorđe i Milan.
Organizacija događaja je u velikoj meri zadovoljila standarde trkača. Markacija je dobro pripremljena, a na mestima gde je nije bilo ili nije bila očigledna, stajali su ljudi, koji su između ostalog brinuli i o bezbednosti učesnika, i osiguravali prelaz preko asfaltnog puta (Beograd-Novi Sad).
Najzanimljiviji detalji u vezi trke su naravno predeli kroz koje prolaze staze – i bilo je svega! Naselje, kolski put, šuma, lovište fazana, njiva, farma svinja, jezero, stado ovaca koje neprestano juri i zbunjuje trkače jer treba proći pravo kroz njega, i na kraju leje – divan miran zasad sa ravnom podlogom, gde noge ostaju lake do cilja.
Ovakav događaj, koji će nadamo se prerasti u tradiciju, organizatori su odradili prvi put, tako da ima mesta za poboljšanja. Ona se uglavnom tiču prelaska frekventne saobraćajnice (u idealnim uslovima trebalo bi je zaobići), i osveženja na stazi – na maloj stazi nije bilo nikakve okrepe, a na velikoj je falilo još vode. Trkači su uglavnom navikli na vodu pored staze na 5-7km, i treba je imati za sve, ili upozoriti da je svako odgovoran za svoju okrepu (to možda nije praksa na treking ligi, ali jeste na trejl trkama).
Na kontrolnim tačkama nije bilo nikoga, već su trkači sami perforirali knjižice, što je na prvoj tački dovelo do čekanja u redu, a tabla za KT2 je bila teško uočljiva. U svakom slučaju, ovo se nije pokazalo kao problem, jer su svi takmičari ispoštovali rutu, a organizatori nisu diskvalifikovali one koji su propustili da se čekiraju na KT2.
S obzirom da je ovo bila niskobudžetna organizacija (startnina je bila minimalna), očekivanja su ispunjena. Pored ljubaznih organizatora, zatim pripadnika Crvenog Krsta, planinara i prijatelja kluba, moglo se videti da su i učesnici bili jako zadovoljni. Nije bilo gubljenja na stazi, posle trke je svako imao priliku za obilan ručak po niskoj ceni, a svi koji su završili trku dobili su simpatične medalje sa ovčicom.
Vreme nas je poslužilo, nije bilo snega ni kiše, iako je početak marta nepredvidiv u tom smislu.
Veliki pozdrav za PK Železničar Inđija – vidimo se sledeće godine na istom mestu, u još većem broju!