Petak, noć je, okupljamo se kod Hrama Svetog Save. Pada kiša, vremenska prognoza loša, ali mi ne odustajemo od akcije, po planu krećemo prema jugu. Pravimo uz put planirane pauze.
Subota, stižemo u Skoplje u ranim jutarnjim satima, sastajemo se sa planinarima iz „Makpetrola“, „18.Avgusta“ i „Transferzalca“, a zatim svi zajedno u 8 sati polazimo prema Tetovu.
U Tetovu nas čekaju naši prijatelji planinari iz Planinarskog kluba „Ljuboten“. Svi zajedno odlazimo u Sabornu crkvu. Liturgija je počela, idemo na galeriju da pogledamo stalnu postavku ikona. Dok gledamo ikone, ispred oltara začu se glas: „Braćo, Srbi, sidjite da se zajedno pomolimo Bogu, danas je veliki praznik Vidovdan“. Bez reči spustismo se niz stepenice, sveštenik nam je poželeo dobrodiošlicu uz predivnu besedu o dobroti, pravoslavnoj veri, poštovanju i ljubavi, dobili smo po flašicu osveštane vodice da ponesemo kući za zdravlje. Beseda je bila veoma dirljiva, oči su nam bile pune suza, jedinstven doček u hramu.
Nastavljamo put prema manastiru Lešok. Dok smo razgledali manastir, naši domaćini izneli su domaću pitu, ljutu rakiju i poželeše nam dobrodišlicu u Tetovo i Makedoniju.
Vreme je prelepo, ali ipak ne smemo čekati, minibusevima se vozimo do Starog Sela. Pakujemo rančeve, krećemo prema domu šumskim pute, staza je makirana. Pešačenje je trajalo od 2,5 do 4 sata, zavisno od fizčke spremnosti. Vreme je bilo pelepo, za uživanje,pa nismo žurili.
Dolazimo do planinarskog doma. Na domu srpska zastava, kao znak dobrodošlice. Nakon kraćeg odmora smeštamo se u grupne sobe. Nastavljamo druženje uz pesmu i igru, domaćini videvši da je raspoloženje dobro, pozvali su živu muziku kako bi veselje bilo što bolje i lepše. Hvala im, divni su!
Nedelja, Svanjava, na horihontu nebo prošarano bojama, vreme je lepo pripremamo se za uspon. Očekujemo da nam se priključe planinari iz Vranja, Gostivara i Štipa. Kolona planinara od doma polazi na uspon oko 8 sati. Zvonko ide napred, a ja na kraju. Nakon sat vremena pešačenja, sneg. U daljini ispod oblaka nazire se Vodno, Jakupica sa Solunskom Glavom, Piribeg, Titov vrh i bezbroj vrhova na Šari.
Što se više penjmo, sneg je sve veći, duva sve jači vetar, u momentu izgleda kao da će nas oduvati sa grebena. Jača grupa je poodmakla. U grpi ima planinara koji se prvi put penju po snežnim uslovima i nevremenu, prelazim napred diktiram tempo, objašnjavam kako dalje…
Sve što se više penjemo vetar duva sve jače, prva grupa se vraća, čestitamo im na uspehu, nastavljamo tesnim grebenom ka vrhu, potrebna je maksimalana koncentracija naročito u zimskim uslovima (preporuka: obavezne dereze i cepin).
Izlazimo na vrh, nekima je ovo prvi osvojeni vrh preko 2000 m. Ne može se dugo ostati na vrhu duva jak vetar, fotografišemo se, vreme je da krenemo, kolonu formiramo kao pri usponu, a zatim se lagano spuštamo ka domu.
Vraćamo se u dom, ručamo, pakujujemo rančeve, pozdravljamo se sa ljubaznim domaćinima, moramo požuriti čeka nas najmanje 2 sata pešačenja do Starog Sela.
Iz Starog Sela idemo ka Tetovu, rastajemo se od naših prijatelja: Ganča, Stevčeta, Zvonka, Gorana… koji su doprineli da nam vikend bude ispunjen I uspešan.
Na akciji su učestvovali planinari iz: PD „Konjuh“ Tuzla, PD „Transverzalec“, „Makpetrol“ i „18.Avgust“ iz Skoplja, PD „Lisac“ iz Štipa, planinari iz Gostivara, SPID „Železničar 2006“ iz Vranja, PD „Radnički“ i PK „Balkan“ iz Beograda.
Na Ljuboten se popelo 39 planinara, savladana je visinska razlika od 1500 m, ispešačeno je oko 35 km.
Izveštaj i fotografije: Milanka Arsić