Karavanke (u Sloveniji poznate i kao Kranjsko gorje) su planinski venac Južnih krečnjačkih Alpa. Prostiru se u smeru zapad-istok dužinom od oko 120 kilometara, dele Austriju i Sloveniju i spadaju u najduže planinske vence u Evropi. Sa severne strane venca, u Austriji, prostire se dolina reke Drave, čiji tok dalje nastavlja kroz Sloveniju. Sa južne strane, Karavanke od Julijskih Alpa deli dolina reke Save, dok istočne krajeve ograđuju Kamniško-Savinjski Alpi i Pohorje. Vekovima se iz današnje Slovenije u Austriju prelazilo preko planinskog prevoja Ljubelj (1370 m), a danas se ispod Karavanki može proći kroz 3 tunela. Najviši vrh Karavanki je Stol sa 2236 metara nadmorske visine. Ostali visoki vrhovi su Vrtača (2181 m), Kepa (2143 m), Košuta (2133 m), Peca (2126 m) i dr.
PROGRAM AKCIJE
petak, 22. jul
– polazak u 22.00 časova iz Skerlićeve ulice u Beogradu (doći deset minuta ranije)
– noćna vožnja auto-putem kroz Hrvatsku i Sloveniju preko Zagreba, Ljubljane i Kranja, a potom regionalnim putem preko Tržiča do Ljubelja
subota, 23. jul
– u jutarnjim satima stižemo do parkinga ispod prevoja Ljubelj, odakle nakon pripreme i prepakivanja polazimo na turu
– od parkinga se penjemo stazom koja vodi dolinom između Begunjščice i Ljubeljščice ka planinarskom domu na Zelenici
– kod planinarskog doma na Zelenici ćemo napraviti pauzu, a nakon toga polazimo na uspon ka vrhu Vrtača - jednom od vrhova Karavanki
– stazom kroz šumu prelazimo preko južnih padina Vrtače, a nakon izlaska iz šume sledi strmiji deo uspona na vršni greben i vrh Vrtača (2181 m)
– nakon pauze za odmor i fotografisanje sa vrha se spuštamo istom stazom do doma na Zelenici, a potom i do parkinga gde završavamo turu
– vožnja ka Kranjskoj Gori i prevoju Vršič do Koče na Gozdu, gde ćemo se smestiti i prenoćiti
Julijski Alpi su planinski masiv koji se prostire u Sloveniji i Italiji. Deo su Južnih krečnjačkih Alpa. Sačinjavaju ih naslage krečnjaka i zato se naglo uspinju, a vrhovi i grebeni su nazupčani. Između planinskih grebena leže duboke doline koje su napravili lednici (glečeri).
Ime nose po rimskom vladaru Gaju Juliju Cezaru. Najviši vrh je i najviši vrh Slovenije - Triglav (2864 m), a drugi po visini je italijanski Montaž (2753 m). Veliki deo Julijskih Alpa uključen je u Triglavski nacionalni park.
nedelja, 24. jul
– polazak iz doma u ranim jutarnjim satima
– kraća vožnja od planinarskog doma do planinskog prevoja Vršič, sa kog polazimo na turu ka vrhu Prisojnik
– uspon severozapadnom stranom Prisojnika, obezbeđenom planinarskom stazom, kroz Prisojnikovo okno do vršnog grebena
– grebenom nastavljamo uspon do najviše kote Prisojnika (2547 m)
– nakon pauze na vrhu sledi spust južnom stranom Prisojnika (tzv. Slovenska pot) pored čuvene Ajdovske deklice ka prevoju Vršič, gde završavamo turu
– kraća vožnja do Koče na Gozdu, odmor i noćenje
ponedeljak, 25. jul
– polazak iz doma u ranim jutarnjim satima
– kraća vožnja od planinarskog doma do planinskog prevoja Vršič, sa kog polazimo na turu ka vrhu Jalovec
– stazom ispod grebena Mojstrovke dolazimo u podnožje Jaloveca odakle sledi duži uspon preko stena, sipara i stenovitih ploča ka Jelovškoj škrbini
– obilaskom vrha Goličice izlazi se na Loški žleb, a odatle opet preko stenovitih ploča i sipara do Jaloveca (2645 m) - jednog od najmarkantnijih vrhova Julijskih Alpa
– sa vrha se pruža odličan pogled na veliki broj alpskih vrhova i nekoliko ledničkih dolina
– sa vrha se prvo spuštamo ka planinarskom domu Zavetište pod Špičekom, gde ćemo napraviti pauzu, a od doma dalje do izvora Soče u dolini Zadnja Trenta, gde završavamo turu i gde će nas čekati prevoz
– vožnja do Boveca, smeštaj u hostel i noćenje
utorak, 26. jul
– dan predviđen za odmor i kraću planinarsku turu
– vožnja od Boveca do Mangartskog sedla gde ćemo provesti vreme uživajući u lepoti lokaliteta i fantastičnim vidicima
– oni koji budu želeli moći će da se ispenju na Mangart osiguranom i atraktivnom planinarskom stazom kojom se na vrh izlazi sa južne strane
– nakon izlaska na Mangart (2679 m) sledi pauza za odmor i fotografisanje, a nakon toga silazak severnom stranom planine do Mangartskog sedla
– vožnja do Boveca i slobodno popodne za odmor
– noćenje u hostelu u Bovecu
sreda, 27. jul
– ustajanje u ranim jutarnjim satima i vožnja od Boveca do koče na planini Kuhinja u podnožju Krna
– uspon od planinarskog doma ka jezeru u Lužnici, gde ćemo napraviti pauzu, a potom pešačenje nastaviti kroz udolinu, podnožjem velikih sipara, sve do prevoja Prag
– ukoliko bude bilo dovoljno vremena ispećemo se na Vrh na Peski (2176 m) i vratiti nazad do prevoja
– sa prevoja nastavljamo uspon oko vrha Batognica ka vrhu Krn (2244 m) - jednom od najjužnijih visokih vrhova Julijskih Alpa
– nakon pauze na vrhu sledi silazak severnom stranom planine ka jednom od najlepših jezera u Sloveniji - Krnskom jezeru, pored kog ćemo takođe napraviti pauzu
– od Krnskog jezera spuštamo se do planinarskog doma u Lepeni, gde nas čeka prevoz
– kraća vožnja do Boveca i noćenje
četvrtak, 28. jul
– dan predviđen za odmor i kraću planinarsku turu
– oni koji budu želeli moći će gondolom da se prevezu od Boveca do Sedla (2200 m) na Kaninu, a odatle ćemo napraviti kraću turu do Prestreljeniškog okna - atraktivnog geomorfološkog fenomena
– nakon toga zaputićemo se planinarskom stazom ka najvišem vrhu - Visokom Kaninu (2587 m), sa kog se pruža pogled na brojne vrhove Alpa, dolinu Soče i Jadransko more
– nakon pauze na vrhu spustićemo se istom stazom do Sedla i gondolom vratiti u Bovec
– slobodno popodne za odmor; noćenje u Bovecu
petak, 29. jul
– ustajanje u ranim jutarnjim satima i vožnja od Boveca preko Trente do parkinga u dolini Zadnjica
– uspon dolinom Korita do prevoja Luknja (koji razdvaja dolinu Vrata od doline Zadnjica) gde ćemo napraviti pauzu za odmor
– u slučaju povoljnih vremenskih prilika ispećemo se preko grebena Plemenice osiguranom planinarskom stazom do Triglava (2864 m) i potom spustiti južnom stranom do Koče na Doliču
– u slučaju manje povoljnih vremenskih prilika pre prevoja Luknja odvojićemo se na stazu kojom ćemo sa zapadne strane zaobići Triglav i doći do Koče na Doliču
– smeštaj i noćenje u Koči na Doliču
subota, 30. jul
– u jutarnjim satima polazimo iz Koče na Doliču na uspon ka vrhu Kanjavec
– kontinuiranim usponom preko stenovitog terena izlazimo na Kanjavec (2569 m), gde ćemo napraviti pauzu za odmor, fotografisanje i uživanje u vidicima
– nakon toga sledi silazak sa vrha do raskrsnice iznad jezera, a potom se kratko penjemo ka vrhu Velika Zelnarica (2320 m) sa kog se pruža lep pogled na Veliko jezero (Ledvica) u dolini
– nakon pauze na vrhu pešačenje nastavljamo grebenom iznad Doline Triglavskih jezera preko vrhova Mala Zelnarica (2310 m), Kopica (2213 m), Velika Tičarica (2091 m) i Mala Tičarica (2071 m) do prevoja Štapce
– sa prevoja se spuštamo do Triglavskih jezera i Koče pri Triglavskim jezerima gde ćemo se smestiti i prenoćiti
nedelja, 31. jul
– u jutarnjim satima polazimo iz Koče pri Triglavskim jezerima ka Lopučniškoj dolini
– spuštajući se na kraju doline dolazimo do Crnog jezera, a odatle se nakon kraće pauze za fotografisanje i razgledanje jezera spuštamo u Komarču do Koče pri Savici gde nas čeka prevoz i gde završavamo turu
– oni koju budu želeli moći će da prošetaju od planinarskog doma do slapa Savice i vide ovaj lep vodopad
– nakon pakovanja stvari sledi vožnja pored Bohinjskog i Bledskog jezera i povratak za Beograd uz usputnu pauzu za ručak