Alpi

Triglav je najviši vrh Julijskih Alpa, visok 2864 m, a ujedno i najviši vrh Slovenije, i najviši vrh na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Ime Triglav se odnosi na oblik planine, kao i na boga ili grupu bogova iz slovenske mitologije. Triglav važi za simbol Slovenije, jer se nalazi na slovenačkom grbu i zastavi. Prvi uspon na Triglav se desio 26. avgusta 1778, a ostvario ga je Žiga Zois. S Triglavom je takođe tesno povezana legenda o kozorogu s imenom Zlatorog. Triglav je središnji deo Triglavskog nacionalnog parka.

- polazak u 21.00 h iz Skerlićeva ulice u Beogradu

- noćna vožnja auto-putem kroz Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju (Beograd - Zagreb - Ljubljana - Kranj - Jesenice - Mojstrana)

- dolazak u Aljažev dom u dolini Vrata u ranim jutarnjim satima

- priprema i polazak na uspon ka planinarskom domu Kredarica u podnožju vrha Triglav

- nakon dolaska u planinarski dom sledi pauza za odmor, a ako vremenski uslovi dozvole moguć je uspon na vrh Triglava (2864 m)

- povratak u planinarski dom Kredarica, smeštaj i noćenje

Hohe Dachstein (Visoki Dahštajn) je sa 2995 m najviši vrh Dahštajn masiva i ujedno najviši vrh Štajerske i Gornje Austrije. Deo masiva geografski spada i u regiju Salcburg, tako da ga često nazivaju "glečer tri regije". UNESCO ga je stavio pod svoju zaštitu kao deo svetske baštine. Prvi put na vrh se ispeo Peter Gappmayr, davne 1832. godine. Masiv Dahštajn sastoji se uglavnom od krečnjaka. Kao i svako kraško područje Dahštajn je poznat po velikom broju pećina. Ovde se nalaze najveće austrijske pećine, poput Mammuthohle, Hilattzhohle i Ajsriesenhohle.

- ustajanje u ranim jutarnjim satima

- uspon na Triglav (2864 m) ukoliko se prethodnog dana ne popnemo, a nakon toga povratak istom stazom do planinarskog doma Kredarica

- silazak do Aljaževog doma u dolini Vrata

- vožnja od doline vrata preko Mojstrane i Filaha do mesta Vagrain u Austriji

- smeštaj i noćenje

- ustajanje i polazak iz smeštaja u ranim jutarnjim satima

- iz smeštaja se vozimo do Schildlehena odakle krećemo na uspon ka Hoher Dachstein (2995 m)

- žičarom izlazimo do lednika, a zatim feratom nastavljamo penjanje do vrha

- povratak sa vrha u podnožje istom trasom

- vožnja do smeštaja u Vagrainu i noćenje

Grossglockner je svojom visinom od 3798 m najviša planina Austrije i okolnog planinskog masiva Glockner, centralnog dela Visokog Tauerna. Grossglockner je najviši vrh istočno od Brenerskog prevoja. Planina ima oblik piramide i dva vrha - veći Grossglockner i manji Kleinglockner (3770 m), koji su odvojeni sedlom po imenu Glocknerscharte. Ostali vrhovi planine su Glocknerhorn (3680 m), Teufelshorn (3677 m) i Glocknerwand (3721 m).

- ustajanje u ranim jutarnjim satima, priprema i polazak is smeštaja

- vožnja od Vagraina do parkinga kod Lucner House (1920 m) u podnožju Grosgloknera

- od Lucner Housa uspon do planinarskog doma Stuedl Hutte (2802 m) gde ćemo napraviti pauzu

- uspon ka domu Erzherzog Johan (3454 m); staza do doma je zahtevna i podrazumeva kretanje po ledniku i uz feratu

- dolazak do doma Erzherzon Johan (3454 m), smeštaj i noćenje

- u ranim jutarnjim satima polazak na završni uspon preko grebena i malog Grosgloknera (3782 m)

- izlazak na  Grosglokner (3798 m), fotografisanje i odmor

- povratak sa vrha istom stazom, prvo ka domu Erzherzog Johan (3454 m), a onda do Stuedl Hutte (2802 m)

- nakon pauze za odmor sledi silazak do parkinga kod Lucner House-a (1920 m)

- vožnja do mesta Irschen, smeštaj i noćenje

- ustajanje i doručak

- prepakivanje stvari i polazak za Beograd

- vožnja kroz Austriju, Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju uz usputnu pauzu za ručak