U petak uveče sa dva minibusa polazimo prema Makedoniji. Stižemo u Skoplje u subotu oko 7 časova. Kao i uvek okrepljujemo se u slatkarnici na autobuskoj stanici, a zatim sa planinarima iz Skoplja polazimo do Srednjeg Vodnog, odakle ćemo započeti pešačenje.
Pripremamo se. Odluka je da idemo Penzionerskom stazom, od parkirališta ispod planinarskog doma Srednje Vodno, markirana staza ide kroz šumu, a zatim izlazi na greben, odakle se pruža fantastičan pogled na Skoplje i okolinu. Grebenom se penjemo do planinarskog doma i vrha Vodno (1066m), pravimo pauzu za doručak i odmor.
Nakon pauze i fotografisanja, nastavljamo pešačenje grebenom prema Matki. Na stazi nailazimo na zrele kupine, sjajna vitaminska užina! Sladimo se, hemoglobin raste! Sad žedni! I dok se spuštamo prema manastiru Sv. Nikola Šišovski, nailazimo na izvor. Radost, jer nam je svima ponestalo vode.
Dolazimo u dvorište manastira Sv. Nikola, koji leži kao na Božjem dlanu, čudesnoj zaravni iznad kanjona , sa svih strana okružen stenama. Tu su i naši prijatelji iz PK „Ljuboten“ iz Tetova. Pravimo kraću pauzu, a zatim se spuštamo u kanjon reke Treske.
Brana je ispražnjena, teško ćemo preći čamcima na drugu stranu. Vezali smo uže za drvo, a zatim jedno po jedno počeli da otpenjavamo 20-tak metara kako bi ušli u čamac. Čamdžija nas je prevezao iz nekoliko puta na drugu stranu gde je takodje postavljeno uže. Bilo je ovo još jedno iskustvo, naročito za one koji nikada nisu imali prilike da odpenjavaju i penju uz uže.
Na Matki se srećemo sa planiranima PD „Matica“ Ljubljana, TD „Rilski Turist“… svi cemo zajedno noćiti u istom objektu u Mavrovim anovima.
(Savet za planinare, ponesite sa sobom planinarsku knjižicu kako bi dobili popust u restoranu za jelo i piće.)
Matka, se nalazi oko 17km, jugozapadno od centra Skoplja. Okružena je planinarskim vrhovima iznad 1000 m, šumom, zelenim dolinima i pašnjacima. Karakterišu je čist vazduh,bogata flora i fauna, tople zime i umerena leta,tako da je ovaj predeo jedan od najlepših makedonskih bisera.
Matka predstavlja ulaz u jedan tajanstven i skriven svet strmih i visokih stena koje se nadvijaju nad bistru vodu reke Treske. U svojim nedrima krije pećine prekrasnih stalaktita i stalagnita, izvore lekovite vode, endemske biljke i redak životinjski svet.
Medju poznatijim manastirima i crkvama se izdvajaju manastir Sveti Andreja iz XIV veka, manastir Matka i crkva Sveta Bogorodica iz XIV veka i Sveti Nikola.
Reka Treska je poznato po uredjenoj stazi za trenine i takmičenja u kajaku.
Nedelja, ustajemo u ranim jutarnjim satima, spremamo se za polazak, magla je i hladno ali ne odustajemo.
Korab, je planina na Zapadu Makedonije. Nalazi se na makedonsko-albanskoj granici, potrebna je pogranična dozvola u koliko želite da ispenjete Korab mimo Tradicionalne akcije koju PD „Korab“ organizuje. Do Koraba se stiže od Skoplja zapadnom magistralom Gostivar-Debar. Od Mavrovih Anova oko 8 km je motel Trnica ili tačnije gde se Mavrovska reka uliva u Radiku, skreće se desno prema selu Ničpur i zaseoku Strezimir.
Od raskrsnice ide se po makadamskom putu oko 15 km do policijske stanice, od nje se produžava dolinom reke Radike još 4km, tu se ostavljaju autobusi, minibusevi a odatle levo prema karauli Pobeda koja je udaljena oko 1,5 km.
Krenu li smo ranije kako bi izbegli gužvu, medju prvima smo, iza nas kolona autobusa putničkih automobila svi žure do karaule „Pobeda“ odakle počinje uspon na Korab. Dolazimo do karaule, već odavno su domaćini stigli, ovo je retka prilika gde se mogu sresti planinari iz preko 20 zemalja. Start je u 9 sati, lagano polazimo prema vrhu. Teško je kontrolisati grupu, na stazi je oko 2000 planinara, više nego ikada. Od karaule do Nistrovog bačila stigli smo za oko sat vremena, pravimo kraću pauzu čeka nas velika strmina prekrivena travom. Izlazimo na greben, počinje da pada ledena kiša, duva jak vetar. Preko kote „Kepi bard“ (2583m) produžavamo uz greben, klizavo je, ima i dosta sitnog kamena,
Sledi spuštanje prema sedlu, kiša je prestala. Susrećemo planinare koji se vraćaju sa vrha, pokisli su padao je grad sat vremena. Ispred nas vrh obasjan suncem, hiljade znanih i neznanih planinara ide ka vrhu i vraća se sa vrha, najlepši prizor koji se može videti u planini. Kao što rekoh, vreme je prelepo, sunčano, vrh Koraba prekriven planinarima odmaraju se, ručaju, fotografišu… nešto posebno i jedinstveno na Balkanu.
Moramo krenuti nazad, ne ide nam se…. kod karaule čekaju nas domaćini sa čajem, dodeljuju diplome svim društvima za učešće na akciji.
Za kraj, na akciju u našoj organizaciji je krenulo 27 planinara iz Srbije i Stevo iz PD „Konjuh“ iz Tuzle. U subotu prepešačili smo 20 km, a u nedelju oko 30 km. Savladana je visinska razlika pri penjanju preko 2000 m
Sve pohvale na dobroj organizaciji za domaćine, Planinarskog društva „Korab“ iz Skoplja.
Izveštaj: Milanka Arsić
Fotografije: Zoran Marković, PD „Naftaš“, Branko Dikić i Milanka Arsić PK „Balkan“