08.11.2014.
Grebenska tura od Musale do Maljovice je ideja koja tinja već godinama u meni. Prvi put kada sam osetio lepote planine Rile, začeta su i razmišljanja kako bi to moglo da potraje i malo duže. Naravno kao i uvek kada se lepe stvari dešavaju tako i ova tura ispade sasvim slučajno. Mnoge okolnosti su dovodile u pitanje njenu realizaciju ali na kraju, ili već na početku, mi tog 07.11.2014.godine krenusmo put Bugarske i predivne Rile. Ujutru oko sedam 08.11.2014.godine stižemo u Borovec, na polazište markirane staze ka vrhu Musala. Presvlačimo se i sa 1350 mnv krećemo u našu avanturu.
Cilj nam je udaljen nekih 27 kilometara a to je hiža Graničar koja se nalazi na istoimenom jezeru. Već pri izlasku do hiže Musala na 2390 mnv vreme se znatno pogoršalo.
Navlače se sivi, hladni oblaci a našim izlaskom na vrh Balkana sve su nam bliži te uskoro postajemo i mi deo njih. U meteorološkoj stanici na vrhu 2925mnv raspitujemo se za mogućnost smeštaja ali i pored dobre volje radnika u stanici mi ipak odlučujemo da ispunimo zadatak koji smo za danas isplanirali.
Za samo dva sata mrak će pasti a nama do hiže Graničar treba bar četiri sata. Fotkamo se na brzinu i kroz gustu maglu i jak vetar polazimo dalje. Markacije su česte te odolevamo gubljenju u magli. No ne lezi vraže vrlo brzo magli u pomoć stigoše mrak i susnežica. Na putu ka hiži Graničar posle naglog spusta od nekih trista metara visine slede uzastopni usponi i silasci na još 4 vrha od blizu 2800 mnv (Mali blizanci, Veliki blizanci, Mariški i Juruški Čal). Naravno njih ne vidimo zbog mraka i vremenskih uslova ali vrlo jasno osecamo teret koji uspon na njih sa sobom nosi. Markacije nam često izlaze iz vidokruga ali pažljivo na osećaj uspevamo da ih nižemo jednu za drugom. Pa i kad se izgube na duže vreme tu su tragovi divljači u snegu koje su nesumnjivo jedini prolaznici na tom terenu u ovo doba godine. Naravno, obazrivo sledimo njihove tragove i ponovo naidjemo na prepoznatljive nam markacije. I tako naizmenično sad već satima.
Umor nas stiže, snaga izdaje, svi smo mokri do gole kože, promrzli i gladni a dom je još uvek daleko. Počinju i sve češća su padanja i prokliznuća. Nailazimo na raskršće markiranih staza koje nam govori da do doma imamo još samo nekih 500 metara. Teturamo se više ne obraćajući pažnju da li ćemo kroz baru ili oko nje, kroz blato ili oko njega. Sve nam je to jednako samo nam je bitan kraći put. Stižemo do pred dom a i dalje ga ne vidimo. Najpre smo namirisali dim ognjišta, pa potom čuli glasove u domu a tek na posletku videli veliku zgradu pred našim nosom. Prvi dan je završen sa 2300 m uspona, 1500 m silaska i 27 km dužnih pod nogama. Sledi sušenje odeće uz bubnjaru a potom više nego zasluženi noćni odmor. Fotke sa ovog dela naše avanture nemamo te sam se potrudio da rečima dočaram kako je to izgledalo.
09.11.2014.godine
Nakon prespavane noći, nastavljamo sa sušenjem još vlažnih stvari i oko 11 sati krećemo ka našem sledećem odredištu- hiža Ribna jezera.
Na ovom putu čekaju nas još tri vrha sa nadmorskom visinom od preko 2500m (Kovač, Čemerna i Vapa) ali obzirom da i nema bitnog gubljenja visine krajnji bilans je oko 800 metara uspona i toliko spusta na stazi dugačkoj oko 14 kilometara. Opet nas je uhvatio mrak nad jezerima ali bez problema silazimo do hiže na 2230mnv gde nas čeka odključan dom bez domaćina sa pripremljenim ogrevom za dobrdošlicu. Ponašamo se kao kod svoje kuće, palimo vatru, pripremamo čaj, večera i ovaj put noćni odmor uz toplo ognjište.
10.11.2014.godine
Budjenje na Ribnim jezerima, pripremamo ogrev za sledeće putnike namernike, doručkujemo, sređujemo dom kako bi ga ostavili u zatečenom stanju i već oko osam polazak ka hiži Maljovica.
Dan je prelep. Prognoze se ispunjavaju, osunčani vrhovi Rile, jesenje šarenilo šuma sa mnogobrojnim gorskim očima na sve strane. U ovom danu čeka nas uspon na Vodni Čal (2683mnv) pa silazak na Kobilino branište (2145mnv) a potom opet uspon preko prevoja Rimski drum na oko (2650mnv).
Dalje preko prilično eksponirane zaledjene staze, osigurane dotrajalim gelenderima silazimo pored Prekorečkih i Malomaljovičkih jezera u hižu Maljovica na 1960 mnv. Opet nas pred dom hvata mrak i proračun je sledeći: 1200 mnv uspona i 1400 silaska na stazi dugačkoj oko 18 km.
11.11. 2014.godine
Ulazimo u završnicu naše avanture. Oko osam pokret ka vrhu Maljovica 2729mnv.
Jedinstveno kamenita staza karakteristična za ovaj deo Rile ovog puta je bila nesvakidašnje laka za uspon. Letnjom markacijom pored Maljoviških i Elenskih jezera, izlazimo na prevoj nedaleko od vrha. Predivan pogled ka Pirinu, Rilskom manastiru, Musali i čitavoj ruti koju smo u ova četiri dana prešli.
Posle zaslužene pauze na vrhu idemo dalje grebenom preko Velikog i malog Mermera, Dodovog vrha i vrha Damga ka čuvenim rilskim jezerima- Sedam rilskih jezera.
Tu je i hiža sedam jezera kao naše konačno odredište. Predjena kilometraža je oko 15 km sa 1300 uspona i 1700 silaska. Na posletku zbog male nepažnje promašismo markaciju ka cilju i razidjosmo se na dve strane. Bilo je tad i trčanja po šumi i mraku ali ubrzo skupismo se na jednom mestu i zaključismo da ni na samom kraju u planini nema opuštanja. Iza nas ostade još jedna predivna tura, nesvakidašnja, avanturistička. U konačnom zbiru 74 km, 5600 uspona i 5400 silaska. Hvala hrabroj družini koja je učestvovala i doprinela da se ova moja ideja realizuje.
Učesnici akcije: Jasmina i Rade Petrović, Dražen Mandić, Nikola Bobić, Goran Petrakijev i Branko Dikić.
Izveštaj sastavio: Branko Dikić
Fotografije: Nikola Bobić i Goran Petrakijev