Crnogorske Prokletijesu samo manji deo planinsih vrhova, izmedju Dinarida i Šarskih planina, čiji se veći deo nalazi u Albaniji. Planinski venci se postepeno izdižu u pravcu jogzapad-severoistok, sa oboda Zetsko-skadarske kotline i završavaju spletom najviših masiva Bogićevice, do prevoja Čakora i Rugova, u dužini oko 70 km, gde se nalaze najviši planinski grebeni, Maja jezerce (2694m), na albanskoj teritoriji, Djeravica (2656m), i Bogićevica (2358m) na crnogorskoj teritoriji. Kontinuitet ovog moćnog visokoplaninskog sklopa geomorfološki se nastavlja u pravcu severa nizom visokih planinskih venaca, preko Nedžinata (2341m), Čakora (2046m), Mokre planine (1932m), Hajle (2403m) i Mokre Gore (2154m).
Petak 26. Avgust 2011.
Ostalo je još nekoliko sati do polaska, Aca javlja šalje veliki minibus umesto malog, uh šta sada da radim, potraga za planinarima da idu bez plaćanja ali bezuspešno, šteta minibus poluprazan. Nas 9-toro krećemo ka Prokletijama.
Subota 27. Avgust 2011.
Oko 6h stižemo u Gusinje, prijavljujemo se u stanici policije, dobili smo i ključ od planinarskog doma PD „Branko Kotlajić“ u kome ćemo noćiti. Vozimo se u s. Vusanje do karaule odakle počinje uspon na Kolate.
Iz Vusanja od karaule smo krenuli sokakim, pored džamije, a onda desno putem koji vodi prema zaseoku Zarunica. Uz put se susrećemo sa čobanima koji iz katuna sa konjima prenose mleko a iz šume drva za prodaju ili za zimu. Pešačimo dolinom Bjeličkog potoka , kroz šumu, a onda pašnjacima do katuna Grlata gde ima vode.
Sa desne strane uzdižu se strme strane Bjeliča, ispred nas litice Kolate i pitomi Ćafa Borit prekriven zelenilom. Pored stenovitog odseka, izmedju stena, pratimo markaciju, tražim najpovoljniju varijantu za kretanje ulazimo u dolinu. Prolazimo pored Ledene pećine iz koje izbija hladan vazduh. Svi smo po malo provirili u utrobu pećine ali ništa se nevidi. Nastavljamo stazom prema Preslapu, prevoju prema dolini Valbone sa albanske strane.
Ispred nas litice Zle Kolate, markiranom stazom izlazimo na policu, sunce upeklo, nema daška vetra, vreme je za odmor. Staza je dobro markirana, prelazimo preko police sa desne na levu stranu pogled nam je uperen na Dobru Kolatu. Prirodni amfiteatar red livada, red uskih stenovitih odseka pri vrhu sa naše desne strane snežnik.
Izlazimo na prevoj izmedju Kolata, pravimo pauzu za ručak i odmor. Sa prevoja levom stranom idemo prema sedlu a zatim na Zlu Kolatu (2534m) najvišem vrhu Crne Gore. Prelep pogled na Dobru i Ravnu Kolatu, u daljini Maja jezerce i dolina Valbone… Na vrh izlaze i planianri iz Podgorice i Nikšića pravimo zajedničku fotografiju a zatim istom stazom vraćamo do prevoja.
Sa prevoja produžavamo uz padinu a zatim izlazimo na stenoviti odsek Dobre Kolate, nastavljamo eksponiranim grebenom do piramide kojom je obeležen vrh Dobra Kolata (2528m).
Vraćamo se istom stazom do prevoja a zatim spuštamo prema Ledenoj pećini. Vreme se menja, grmi, sprema se kiša, žurimo da što pre stignemo do katuna Grlata, žedni smo. Dejan nas čeka kod karaule.
Svi zajedno idemo na zasluženu večeru u Gusinje a zatim u Grbaju u planianrskog dom “Brako Kotlajić” gde smo noćili.
Nedelja 28.avgust 2011.
Pakujemo se i polazimo u Gusinje, vraćam ključ a zatim u pekraru na doručak.
Vozimo se ponovo u s. Vusanje, spuštamo na plato kod reke Grlje, ostavljamo minibus i svi zajedno odlazimo da vidimo Savino oko ili izvor Skakavice, vraćamo se do kazana gde reka Grlja ponire a onda na Alipašine izvore.
U povratku smo posetili manastir Mileševu, srpski srednjovekovni manastir. Nalazi se na šestom kilometru od Prijepolja na reci Mileševci. Raški po stilu, podigao ga je kralj Stefan Vladislav u prvoj polovini XIII veka kao svoju zadužbinu, a u njoj je i sam sahranjen.
Freske Mileševke se ubrajaju među najbolja evropska ostvarenja 13. veka, a od njih najpoznatiji je Beli Andjeo, koja je u sklopu freske ( Mironosnice na Hristovom grobu.)
Zadovoljni vraćamo se kući, ispeli smo dva vrha Zlu Kolatu 2534m i Dobru Kolatu 2528m, uspon i spuštanje je trajalo 11h, savladana je visinska razlika od 1600m n.v. i prešli smo oko 28km.
Izveštaj: Milanka Arsić
Fotografije: Branisalv Makljenović, Milanka Arsić, Dejan Ostojić