Na Svetoj Gori nalazi se 20 manastira (17 grčkih i po jedan srpski, ruski i bugarski) i desetak skitova (monaških naseobina po ustrojstvu nalik manastiru ali koje nemaju rang manastira) i veliki broj monaških kelija.
U toku prethodnih poseta Sv.Gori obišli smo svih 20 manastira i penjali se na Atos, tako da smo za ovaj put odlučili da obiđemo neka mesta koja su teže dostupna i otkrijemo još neke staze, kao i da provedemo vreme u razgovoru sa duhovnicima. Na samom jugu Sv.Gore nalazi se Skit Karulja, koja je poznata i kao Svetogorska pustinja. Tu stotinama godina žive monasi-pustinjaci u kelijicama, kolibicama i pećinama, u odricanju od sveta i molitvi bez prestanka.
Najviše je Rusa ali ima i petorica Srba, na šta smo posebno ponosni.
Posle vožnje brodom od sat i 20 minuta iskrcavamo se na doku u Karulji i počinjemo uspinanje stazom od nekoliko stotina stepenika, obilazeći usput Crkvicu posvećenu Sv.Savi. Ulazimo u takozvanu Unutrašnju Karulju, tj. Skupinu kelija koja se nalazi na izuzetno nepristupačnom mestu, na liticama iznad vode, te je pristup moguć samo spuštanjem niz stene. Na nekim mestima postavljene su merdevine, negde je spust osiguran lancima koji su pričvršćeni niz stenu tako da spuštanje traži maksimalnu koncentraciju. Obišli smo dvojicu naših monaha, Serafima i Davida i Ukrajinca Rafaila, koji su nas dočekali prepuni radosti i neskrivene ljubavi, i sa kojima smo proveli više od dva sata u razgovoru.
 |
|
Nastavljamo put presecajući poluostrvo od zapadne ka istočnoj obali, obilazimo Skit Kavsokalivija (što znači ,,spaljene kolibe“) i uspinjemo se stazom uklesanom u stene. Stotine i stotine stepenika koje vode ka Crkvici Sv.Nila koja se nalazi na vrhu stene od jedno 300m, sa leve strane se uzdiže Atos sa visinom od 2033mn.v., a sa desne strane nam se nalazi more koje blješti na avgustovskom suncu. Zaista neopisivo lep prizor. Sledi dvočasovni spust niz sipar i prolazak poluzaraslom stazom, te u kasnim popodnevnim satima izlazimo na jugoistočni deo poluostrva i stižemo do rumunskog Skita Prodrom (posvećenom Sv. Jovanu Preteči). Skit je jedan od najlepših na Sv.Gori, i nalazi se na prelepom mestu. U blizini je najjužnije tačke poluostrva, rta Akratos, gde smo obišli predivnu tvrđavicu. Već je kasno te hitamo ka Velikoj Lavri koja je udaljena oko sat vremena hoda i gde stižemo sa poslednjim sunčevim zracima. Velika Lavra je najstariji i prvi po hijerarhiji među svetogorskim manastirima. Osnovan je sredinom desetog veka od strane Svetog Atanasija Atonskog, sa kojim počinje i uspon svetogorskog monaštva. Manastir je ogroman, opasan zidinama i kulama, sa velikim konacima. Pored glavne Crkve ima i veći broj manjih Crkava i kapela, a pripadaju mu i tri skita. U manastiru je oko 50 monaha.
Iako smo došli kasno, maltene pred zatvaranje kapija, i iako je vreme večere odavno prošlo, gostoprimničari nam ipak iznose večeru samo za nas trojicu. Zahvaljujemo iz sveg srca jer smo gladni kao vukovi, večeramo i mrtvi umorni od prethodne neprospavane noći i celodnevnog pešačenja tonemo u san.
 |
 |