Dan u manastiru pošinje oko 4h ujutro Liturgijom koja traje do 7 ili 8 sati, zatim sledi doručak i nakon toga hodočasnici napuštaju manastir. Gostoprimstvo u manastiru je jedan dan, mada se uz dozvolu može ostati i duže.
Nakon doručka krećemo do grčkog manastira Karakal. Osnovan je u jedanaestom veku i u njemu se čuvaju delići Krsta na kome je razapet Hristos. Karakteriše ga i Petrova Kula-najveća kula na Sv.Gori. Odavde produžavamo do manastira Filotej koje je udaljen oko četrdesetak minuta hoda. Jedan je od najstarijih na Sv.Gori, prvi dokumenti ga spominju još 1015.godine. Sagrađen je na temeljima prvog hrišćanskog hrama koji je podignut na tim prostorima. Prema nekim izvorima, u pagansko vreme tu se nalazio idolopoklonički hram.Nastavljamo stazom kroz šumu te za oko tri satra hoda dolazimo do manastira Kutlumuš koji se nalazi na samom ulazu u Kareju. Manastir je nevelik, smešten u pitomom kraju, okružen vinogradima i voćnjacima. Osnovan je u dvanaestom veku a značajno su ga pomagali Car Dušan i drugi srpski velikaši.
Odavde do Kareje je desetak minuta hoda. Kareja je svojevrsna prestonica Svete Gore. Reč Kareja u prevodu znači ,,orah’’, kojih ima mnogo u okolini. U Kareji se nalaze predstavnici svih dvadeset Svetogorskih manastira. Takođe se nalazi pošta, carina, policijska uprava i ambulanta. Postoji i nekoliko prodavnica gde se može snabdeti hranom i drugim stvarima. Protska Crkva posvećena Uspenju Presvete Bogorodice u Kareji najstarija je Crkva na Svetoj Gori. Osnovao ju je u četvrtom veku Car Konstantin Veliki. U njoj se nalazi čudotvorna ikona ,,Dostojno jest” koja se iznosi na litiji svakog Vaskrsa.
Odlazimo do Skita Svetog Andreja gde se smeštamo. Skit Svetog Andreja najveći je na Svetoj Gori, veći i od nekih manastira. Skit je osnovao ruski bogataš Sibirjakov koji se kasnije ovde i zamonašio. Crkva je izgrađena u ruskom stilu i izgleda veličanstveno i do skora je bila najveći pravoslavni hram na Balkanu. U vreme svog procvata, za vreme dinastije Romanovih ove je živelo preko 800 monaha.
Nakon Oktobarske revolucije Skit je skoro opusteo i prepušten je zubu vremena. Poslednjih godina primetna je obnova a sada se o njemu staraju grčki monasi i pripada manastiru Vatoped.
Narednog jutra nastavljamo ka luci Dafni koja se nalazi na zapadnoj obali i predstavlja mesto gde se iskrcava najveći broj putnika na Svetu Goru. Imali smo sreću da ustopiramo jednog monaha sa džipom koji nas je odbacio do luke te smo tako uštedeli 3 sata hoda po neinteresantnom kolskom putu. Od luke Dafni nastavljamo do manastira Simonopetra gde stižemo za oko 2 sata.
Manastir Simonopetra svakako je najimpresivniji na Svetoj Gori. Sagrađen je sredinom trinaestog veka na steni 330 metara iznad nivoa mora. Građevina je arhitektonsko čudo svog vremena, visoka sedam spratova koji kao da lebde iznad stene. Značajan doprinos u izgradnji manastira dao je srpski vladar Jovan Uglješa, kasnije i sam monah ovog bratstva. Hor manastira Simonopetra čuven je širom sveta.
Nakon kraćeg odmora vraćamo se istim putem za Dafni a zatim obilazimo ruski manastir Pantelejmon. Sagrađen je u dvanaestom veku, karakterišu ga ogromni konaci jer je ovde početkom dvadesetog veka živelo oko dve hiljade monaha!
U manastiru se nalazi i drugo po veličini zvono na svetu, koje se kad zvoni, čuje čak u Hilandaru koji je udaljen dvadestak kilometara. Za vreme tatarske okupacije Rusije, većina monaha u manastiru bili su Grci i Srbi. Iako smo mali narod, uticaj Srba na Svetoj Gori kroz istoriju bio je velik. To smo shvatili tek dolazeći ovde, čitajući i razgovarajući sa monasima.