VELIKA SVETOGORSKA TURA – ATOS (2033 mnv) I OBILAZAK 11 MANASTIRA – 13 – 20.5.2016.

11

Sveta gora (gr. Aγιoν Oρoς) je jedan od centara pravoslavnog sveta. Nalazi se na poluostrvu Halkidiki (Egejska Makedonija) na severu Grčke, tačnije na najistočnijem od tri poluostrva Halkidikija — Atosu.

Atos je planina i poluostrvo u severnoj Grčkoj na (grčkom Άγιο Όρος (Ayio Oros što na srpskom znači „Sveta gora“), ili Ἅγιον Ὄρος (Hagion Oros) na klasičnom grčkom. Atos je sedište 20 pravoslavnih manastira i čini autonomnu državu pod grčkim suverenitetom. Samo je monasima dozvoljeno da žive na Svetoj gori. Poluostrvo, istočni krak većeg poluostrva Halkidikija dugačko je 60 km, a širina mu je 7 do 12 km i ima površinu od 390 km², s planinom Atos, čije strme, gusto pošumljene padine, dosižu visinu do 2.033 m.

PROGRAM AKCIJE:
Petak 13.maj 2016.
Polazak iz Skerlićeve ulice, kod Hrama Sv.Save u popodnevnim satima. Noćna vožnja kroz Makedoniju i Grčku sa usputnim pauzama.
Subota 14.maj 2016.
U ranim jutarnjim satima dolazak u Uranopolis (Nebeski Grad). Nakon otvaranja Kancelarije Svete Gore, podizanje Dijamontiriona (vize za ulazak). Ukrcavanje na gliser Micra Agia Ana oko 8h. Plovimo šezdesetak kilometara na jug, duž zapadne obale Svete Gore. Nakon sat i dvadeset minuta plovidbe iskrcavamo se u pristaništu Svete Ane. Uspon oko 400m visinski do Skita Svete Ane. Skit je podignut u desetom veku, sastoji se od velikog broja kelijica i nekoliko Crkava. Ovde se čuva i najveća Svetinja, stopalo Svete Ane, Bogorodičine majke. U Skitu pravimo pauzu da posetimo crkvu i snabdevamo se vodom za taj i polovinu narednog dana, jer dalje verovatno neće biti vode. Nakon tri do četiri sata hoda stižemo do Panagije, Crkve koja je smeštena na 1500 mnv. Ovde ostavljamo višak stvari i nakon pauze nastavljamo ka vrhu Atosa gde bi trebalo da stignemo za oko sat i po hoda. Na vrhu se nalazi kapela posvećena Preobraženju i odavde puca veličanstven pogled na čitavu Sv.Goru, Halkidiki i Tasos . Povratak istim putem do Panagije gde ćem noćiti. U Crkvi postoji prostorija sa oko petnaestak kreveta sa dušecima i vrećama za spavanje. Ipak, kako vreće svi koriste, preporuka je poneti sopstvenu vreću. Noćenje.
Nedelja 15.maj 2016.
Ustajanje oko 5 sati ujutro. Spust do Stavrosa, a zatim pešačenje do Skita Kavsokalivija. Kavsokalivija se nalazi na jugoistočnoj strani Atosa. Veoma impresivno deluje sa mora. Ime je ovaj Skit dobio po pustinjaku Maksimu koji je živeo u XVI veku i koji je obitavao na ovom delu Svete Gore, živeći u kolibama koje je seleći se sa mesta na mesto, palio za sobom. (Kavsokalivija u prevodu znači spaljene kolibe). Sadašnja glavna crkva posvećena je Svetoj Trojici i potiče iz 1765. godine. Pešačenje fantastičnim stazama uklesanim u litice do Skita Svetog Nila koji se nalazi na vrhu litice od oko 300m. Presecamo poluostrvo Atos i izlazimo na istočnu obalu Atosa.  Obilazimo Skit Svetog Jovana Preteče. Skit pripada Velikoj Lavri. Naseljen je Rumunima, koji za razliku od Srba, Rusa i Bugara nemaju svoj manastir na Svetoj Gori, pa im ovaj Skit služi za okupljanje.
Velelepan skit Svetog Jovana Preteče, jedan od najlepših na Svetoj Gori, nastao je od manje kelije koju je 1820. godine otkupio neki rumunski monah sa namerom da ovde izgradi skit.  Skit Svetog Jovana Preteče nalazi se na zaravni 250 metara iznad mora, na samom kraju atonskog poluostrva. Pešačenje do Manastira Velika Lavra. Velika Lavra je najstariji i prvi u hijerarhiji među svetogorskim Manastirima. Osnivač je Sveti Atanasije Atonski, sa kojim počinje i uspon monaštva na Svetoj Gori. Glavna manastirska crkva podignuta je 963.godine, a manastiru pripada i 36 manjih crkava, tri skita i veći broj isposnica. Večernja služba. Večera. Noćenje.
Ponedeljak 16.maj 2016.
Liturgija. Kombijem krećemo veoma rano, pre doručka ka Kareji. Izlazimo iz kombija i obilazimo Manastir Karakal. Izgrađen je  nešto dalje od morske obale, zbog opasnosti od napada gusara. Od Velike Lavre ima četiri, a do Kareje tri i po sata hoda. Spekulacije o nastanku imena Manastira pominju rimskog cara Karakala, kao i turski naziv „karakula” – crna kula. Ipak, Karakalos i Karakalas su bila česta grčka prezimena. Otuda je mnogo izvesnije da je neki monah sa tim prezimenom negde početkom XI veka osnovao u blizini sadašnjeg manastira malo monaško stanište. Pešačenje do Manastira Filotej. Mnogi poklonici koji su pohodili manastire Svete Gore mišljenja su da je predeo u kome leži ovaj Manastir najlepši od svih. Manastir je sagrađen na visoravni obrasloj zelenilom, 533m iznad mora, okružen gustom šumom i obiljem pitke vode. Prvi put se pominje 1015.godine. Pešačenje do Kareje, duhovnog i administrativnog centra Svete Gore. Smeštaj u Skit Svetog Andreja. Obilazak Kareje, Protske Crkve (IV vek), isposnice Svetog Save, Manastira Kutlumuš. Kutlumuš je udaljen pet minuta od Kareje, posvećen je Preobraženju Gospodnjem. Prvi put se spominje u XII veku. U Kareji postoje dve prodavnice gde je moguće dokupiti hranu, kao i restoran. Povratak u Skit Svetog Andreja. Večera. Večernja služba. Noćenje.
Utorak 17.maj 2016.
Liturgija. Doručak. Obilazak kolibe Starca Pajsija. Spuštanje na istočnu obalu i obilazak Manastira Iviron. Pronađeni ostaci svedoče da se na ovom mestu nalazio antički gradić Kleonai. Prema svetogorskom predanju, Bogorodica se, jedreći prema Kipru, iskrcala upravo na ovom mestu jer je more bilo nemirno. Na osnovu istorijskih dokaza može se tvrditi da je podignut u poslednjoj četvrtini X veka. To je prvi negrčki manastir na Svetoj Gori. U prvo vreme, manastir je bio duhovno središte gruzijskog naroda, tu su prevođeni brojni grčki tekstovi na gruzijski jezik, tako da je Iviron umnogome  doprineo  kulturnom razvoju ove udaljene zemlje.
Sve do sredine XIV veka manastir je zadržao  pretežno  gruzijski nacionalni karakter, da bi 1357.  Iviron prešao u grčke ruke. Nastavak pešačenja samom morskom obalom fantastičnim stazama i obilazak Manastira Stavronikita a potom i Manastira Pantokrator. Pokušaćemo da naručimo kombi koja bi nas prebacio od Pantokratora do Manastira Vatoped, jer bi tako uštedeli najmanje tri sata hoda. Obilazak Vatopeda, večernja služba. Večera. Noćenje.
Sreda 18. maj 2016.
Liturgija. Doručak. Pešačenje do Manastira Esfigmen udaljenog oko tri sata. Esfigmen je podignut 998.godine i leži na samoj morskoj obali. Izgledom više podseća na tvrđavu nego Manastir. Ovde je kao monah bio Sv.Antonije, začetnik monaštva u Rusiji. Sada je nastanjen zilotima, koji ispovedaju svoju verziju Pravoslavlja, a poznati su po paroli „Pravoslavlje ili smrt“. Nastavak puta ka Hilandaru. Obilazak kule kralja Milutina, Skita Sv.Vasilija na moru, krsta i masline cara Dušana. Dolazak u Hilandar. Večernja služba. Večera, noćenje.
Četvrtak 19. maj 2016.
Liturgija. Doručak. Obilazak hilandarskog muzeja, riznice, kupovina suvenira u manastirskoj prodavnici.Oko pola jedanaest transfer kombijem do hilandarske luke Jovanica. Ukrcavanje na trajekt, obilazak ruskog Manastira Pantelejmon. Nastavak plovidbe ka Uranopolisu gde stižemo oko 14 i 30 h. Pauza za ručak, kupanje na nekoj od plaža. Plazak ka Beogradu u kasnim popodnevnim satima. Ako bude mogućnosti obilazak hilandarskog metoha-Kakova.
Petak 20.maj 2016.
Dolazak u Beograd u ranim jutarnjim satima.
Grupa ograničena na deset ljudi.
5 12 1
10 9 8  7 6
4 3 5
Cena 130 evra.
U cenu uključeni troškovi organizacije puta, vođenja i prevoza.
U cenu nije uključena viza za Svetu goru (25 evra) kao ni troškovi prevoza brodovima i kombijem na Svetoj Gori.
Oprema standardna planinarska. Poželjno poneti letnju vreću za spavanje u Panagiji na Atosu. U svim Manastirima u kojima budemo noćili imaćemo večeru i doručak. Poneti neku energetsku hranu za obrok u toku dana, plazma, čokoladice, suvo voće, konzerve…
Prijava uz akontaciju od 50 evra što ranije,  radi podnošenja dokumenata za vizu i rezervacije mesta u manastirima.
Vodič:  Vuk Tubić, +381.64.122.3201, e-mail. tubicvuk@yahoo.com
Pomoćnik vodiča: Vojin Tubić