Тридесет четврти пут прати се срце…


Колко сам пута само сретала на стазама маратона људе који су плакали, жалили се и говорили како никада неће више доћи на Фрушкогорски маратон због изнемоглости која их је задесила на стазама…И бејах једна од њих… Али увек су се враћали спремнији и већег срца… Отуда толика позитивна бујица енергије на старту која вас само изручи стази у тај зачаран круг…

Време фантастично, пријатеља са свих страна… Маратонска грозница почиње много дана пре старта… Планирање сусрета са познатим осмесима… Нестрпљивост да се поново поделе смешне, неизвесне и изазовне ситуације… Ништа није изостало захваљујући оргомним напорима организатора да превазиђе до сада највеће тешкоће.
Иако ми повреде још нису саниране од Фрушкогорске трансверзале (160км за три дана) одлучила сам се за маратон… Срце је јаче од изазова пред телом… Шетање, трчање, осмеси испунили су стазу… Дружење је кључ успеха за прелажење исте… Видите се, чујете се, брину за вас и ви за њих били поред вас или не… Делите са пријатељима незаборавне тренутке … Кад смо стигли на Бранковац почела је да пада киша… Неко рече : „Без кише маратон не би вредео, забава тек сада почиње…“ Јављање најбржих да су стигли на циљ и остварили изванредан пласман да вам снагу, вољу да наставите даље иако сте покисли, промрзли и једва успевате да се не поклизате, завршавате уз осмех… Већ сутрадан почиње Ваша преокупација чекања следећег маратона!
Видимо се на 35. јубиларном Фрушкогорском маратону!

ПК „Макпетрол“ и ПК „Балкан“ побратими поново у акцији. Миланка
Арсић (Председница ПК “Балкан“, дугогодишњи планинарски водич и
орјентирац), Трајче Панковски и Жикица Ивановски којима је
Фрушкогорски маратон био услов за пласман за трку на Монbлану
.
Овогодишња победница ултрамаратона плус Биљана
Чонкић која се ове године уписала у историју
Фрушкогорског маратона, лево.
Лепо је бити између познатих алпиниста, бициклиста, тркача и
планинара 🙂 Жељко Дулић-лево и ове године прави домаћин и
Никола Кујунџић-десно (обојица чланови наше експедиције која
одлази у мају 2011.године на највиши врх Северне Америке и
Аљаске Мек Кинли тј. Денали) и Жикица Ивановски.
Моје друштво са Фрушкогорске трансверзале (160km) од пре две недеље
похитало на ултрамаратон плус: Исидор Мац-лево, скроз десно Мишо Николић,
а уз пратњу две амбициозне планинарке: Слађане Калањ –десно и
Марије Сабадош –лево.
Први пут на Фрушкогорском маратону па ни мање ни више него ултрамаратон
плус: Бранко Дикић начелник ПК „Балкан“ који jе ове године испео највиши врх
јужне земљине хемисвере Аконкагву(6962мнв) и моје друштво на стази.

Најлепше за крај :)))

PK „Balkan“ je po prvi put učestvovao na maratonu а
rezultati nisu izostali.Миланка нам је прешла stazu
SREDNJEG ZAPADNOG MARATONA 57.866 km / 2210 m n.v
Бранко и ја смо prešli ULTRA PLUS MARATON 111.151 km / 4119 m n.v.

Извештај поднела:
Ања Бубања
Слике из албума: Трајчета Панковског, Исидора Маца, Споменке Гаковић, Миланке Арсић