Po jedan vrh za svaku od proteklih 10 godina, kao zalog za narednih 10!
Odlučni da 10 godina postojanja Planinarsko sportskog kluba Balkan obeležimo onako kako smo ih i proveli, na planini, uživajući u naporima i lepoti, takmičenjima i druženju, krajem aprila 2019. započeli smo seriju rođendanskih uspona sa jedinog mogućeg mesta, planine Balkan.
Plan je bio da se u toku uskršnjih praznika, od 25. do 29. aprila, ispenjemo na deset vrhova planine Balkan viših od 2000 metara nadmorske visine. Na put ka Bugarskoj smo kao i mnogo puta u prethodnih deset godina krenuli iz Skerlićeve ulice. Na ovu atraktivnu i zahtevnu akciju krenulo je 19 planinara, uglavnom članova PSK Balkan ali i nekoliko dragih prijatelja iz planinarskih klubova iz Srbije i Skoplja, koji su sa nama rado planinarili i u prethodnih deset godina.
Nakon noćne vožnje u jutarnjim časovima stigli smo u severno podnožje planine Balkan, u selo Vidima. Na uspon ka vrhovima planine Balkan pošli smo iz duboke doline Vidimske reke. Na polasku nam se priključilo i nekoliko planinara iz TD Etropole, koji su bili naši domaćini na ovoj akciji. Posle sat vremena uspona vrlo strmom i dobro uređenom stazom stigli smo do planinarskog doma Pleven gde smo napravili pauzu i odakle smo kao na dlanu videli Botev, najviši vrh planine Balkan i naš glavni cilj tog dana.
Pošto smo se odmorili i okrepili od doma smo nastavili uspon dugom planinskom kosom koja nas je vodila ka glavnom grebenu planine. Na polovini puta ušli smo u kraljevstvo snega, kog je bilo dosta zbog obilnih padavina prethodnih dana. Sneg je usporio naše kretanje ka grebenu ali je sa druge strane pružio potpuno drugačiji doživljaj planine.
Nakon jednog izuzetno strmog i napornog sektora koji smo savladali uz pomoć dereza izašli smo na greben planine. Odatle smo se prvo uputili kratko na zapad i ispeli se na naš prvi vrh na ovoj turi – Mlečni čal (2254 m), a potom grebenom pošli ka istoku, do Bezimenog vrha (2171 m) i planinskog skloništa Botev.
Nakon predaha u skloništu, lakši za deo stvari koji smo u njemu ostavili, krenuli smo na uspon ka Botevu. Umorni od celodnevnog uspona i zagledani u oblake koji su se navlačili nad Botev, nakon nešto manje od sat vremena stigli smo do njega. Tu smo se odmorili, čestitali jedni drugima i fotografisali pored meteorološke stanice koja se nalazi na samom vrhu Boteva (2376 m). Vratili smo se istom stazom do skloništa Botev na 2210 m, gde smo prenoćili.
Drugog dana rano smo pošli iz skloništa i zahvaljujući derezama brzo i lako se kretali po smrznutom snegu. Putem kojim smo se prethodnog dana ispeli na greben tog jutra smo iskoristili za silazak.
Nakon nekoliko sati spusta zadovoljni smo stigli do parkinga gde nas je čekao Draganče i odakle nas je orne i dobro raspoložene prevezao do Ribarice. Od Ribarice grupa je ponovo krenula na uspon ka domu Vežen koji se nalazi na 1650 m. Na putu ka domu nije nas zaobišla kiša, pa čak ni grad. U domu smo proveli prijatno veče družeći se i pripremajući za sutrašnji dan koji je zbog duge grebenske staze predstavljao pravu poslasticu.
U nedelju smo rano pošli iz doma Vežen. Prvi deo staze predstavljao je uspon na glavni greben u blizini vrha Vežen. Nakon izlaska iz šume sačekale su nas strme i na momente snegom i ledom prekrivene padine koji smo oprezno savladavali gazeći u derezama i oduševljavajući se vidicima koji su bivali sve lepši i lepši kako smo napredovali ka grebenu.
Po izlasku na greben prvo smo krenuli kratko na istok i došli do vrha Vežen (2198 m), a potom se uputili na zapad uživajući u pogledima na severnu i južnu podgorinu Balkana i pohodeći vrh za vrhom.
Ispeli smo se na više od deset vrhova, od toga šest viših od 2000 metara: Buluvanja, Baba, Kartala i čak tri Bezimena vrha. Nakon što smo umorni i zadovoljni stigli do vrha Kartala, poslednjeg u planiranom nizu, usledio je kratak spust do doma Momina poljana gde smo prenoćili.
Četvrtog dana usledio je spust od doma Momina poljana do sela Divčevo kroz vrlo lepe šumovite predele rezervata Boatin, a potom i povratak za Beograd uz kratko zadržavanje u mestu Pravec gde smo se pozdravili sa našim domaćinima.
Grupa se za četiri dana ispela na deset vrhova viših od 2000 m i prepešačila 55 km uz ukupan uspon od 4500 m. Najmlađi učesnik akcije bio je Nemanja Milosavljević koji ima 11 godina i koji se bez problema ispeo na sve vrhove na ovoj akciji. Veliku pomoć u organizaciji ove akcije pružili su nam naši prijatelji iz TD Etropole (posebno Katy Dotcheva) i Marijana Ilijeva iz TD Musala iz Samokova.
Zahvaljujemo se svim učesnicima ove divne rođendanske akcije. 🙂
Vodiči: Milanka Arsić i Goran Savić
tekst: Goran Savić
fotografije: Milanka Arsić, Marko Novaković, Miodrag Medigović i Goran Savić